Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ТЕМА БРОЈА: ПЧЕЛАРСТВО ЗА ПОЧЕТНИКЕ

Медоносна пчела гаји се на свим континентима, у оним земљама које имају основни услов за пчеларење, природну пчелињу пашу

Медоносна пчела (Apis mellifera L.) је врста која припада разреду инсеката (Insecta), реду опнокрилаца (Hymenoptera), породици друштвених пчела (Арiadae) и роду пчела (Аpis). Овом роду припадају још и врсте: горостасна пчела (А. dorsata), патуљаста (А. florea) и индијска пчела (А. indica) и све су сродне медоносној пчели. Ове четири врсте једине су пчеле медарице с израженим инстинктом за сакупљање резервне хране. У породици Арiadae постоји око 20.000 врста, раса и сојева пчела. Најстарији, фосилни остаци, потичу из олигоцена. Медоносна пчела гаји се на свим континентима, у оним земљама које имају основни услов за пчеларење - природну пчелињу пашу. Из Европе је пренета у Северну Америку крајем 17, а у Аустралију и Јужну Америку тек средином 19. века

 

Све расе могу да се поделе у две велике групе: жуте и црне. Од жутих пчела економски су значајније италијанска (А. ellijera ligustica Spin.), кавкаска жута (А. m. caucasica Lr.) и ричка (А. m. adansoni Lr.). Од црних привредно су најзначајније крањска (А. carnica Poli.), кавкаска сива (А. m. caucasica Lr.) и европска црна (А. m. mellifica Lr.), с два своја соја - холандским и германским.

Крањска је аутохтона на нашим просторима и једна је од најцењенијих раса пчела у свету. У нашој земљи има више сојева крањске расе, који још до данас нису потпуно истражени. Најпознатији су: банатски сој, који су неки аутори описали као нарочиту расу, сјенички, похорски, копаонички, херцеговачки, шарпланински, хомољски, западносрбијански итд.

Основне карактеристике крањске расе су светле, сребрнастосиве маљице по телу, најдужи језик међу свим расама, релативна мирноћа, велика вредноћа, одличан инстинкт за упијање хране и одбрану гнезда, слабије изражен нагон ка грабежи, врла добра аклиматизација и презимљавање и изразита отпорност према болестима. Склона је природном ројењу - гради велики број  матичњака (око 100), што је позитивна особина, с обзиром на правац у пчеларењу, тј. на производњу матичног млеча. У погледу носивости матица, само је италијанска раса матица плоднија од ње, али је и према свим осталим особинама слабија у поређењу с крањском расом.

Према анатомско-морфолошким, а и производним особинама, кавкаска сива раса слична је крањској, али је нешто мирнија.

 

Биолошке особине пчелињег друштва

Медоносна пчела је социјални инсект. Живи у великој заједници, тзв. пчелињем друштву или пчелињој породици. Пчелиње друштво састављено је од неколико десетина хиљада пчела радилица, једне матице и неколико стотина трутова, као повремених чланова у сезони паше. Као појединац, ниједан члан не може да живи дуже изван заједнице - чврсто је везана, у њој постоји врло складна подела рада међу члановима према старости и способности и потребама заједнице. Сав рад јој служи као целини. Друштвени живот медоносне пчеле заснован је на инстинктима и рефлексима.

У пчелињем гнезду рађа се потомство, спрема и складишти храна. Састоји се од више усправних и паралелно постављених воштаних плоча. С обе стране сваког сата налазе се шестоугаоне ћелије. Оне могу да буду: радиличке, које су најбројније, тј. запремају највећу површину на сату; трутовске, постављене најчешће при дну сата; медне, изграђене у горњој трећини сата; и матичњаци, као повремене ћелије у гнезду. Између сваке врсте ћелија, тј. на прелазу једних у друге, налазе се по два–три реда тзв. прелазних ћелија, које су најчешће петоугаоне. Растојање између два сата је до 12 милиметара и чини улицу гнезда.

У радиличким ћелијама изводе се пчеле радилице, спрема храна, мед и поленов прах; у трутовским се изводе трутови и оставља мед; у медним и прелазним пчеле смештају само мед, а у матичњацима изводе се младе матице. Матичњаке изграђују пчеле у три случаја: када из било којих разлога остану без матице, приликом тихе смене матица и нагона за природним ројењем. Према броју и месту на сату где су смештени, може да се утврди и разлог због којег су изграђени. Приликом тихе смене матица, друштво изграђује највише до пет матичњака, на средини сата, или на ободу његовог горњег дела; приликом нагона за природним ројењем, друштво изграђује много већи број матичњака (од 30 до 100), по правилу на доњој ивици сата. Када се матице изведу, пчеле поруше матичњаке.

Матица је једина потпуно развијена женка у пчелињем друштву. Њен задатак је да леже јаја и лучи матичне материје, одржавајући пчелиње друштво као биолошку целину. Излеже се из оплођеног јајета метаморфозом, за шеснаест дана. Полни жар јавља се пет дана после појаве имага, а лежењем јаја, оплођених и неоплођених, почиње три до пет дана после спаривања. Спарује се у ваздуху, с три до седам трутова, на тзв. свадбеном лету. Живи две до седам година. Највише јаја носи у другој години живота, када на доброј паши може да залеже и до 2.000 јаја дневно. Од октобра до фебруара, у умереноконтиненталној клими, не леже јаја. Окружена је пчелама радилицама дадиљама, које је углавном хране матичним млечом и старају се о њеној хигијени. По правилу, једина је у заједници. Своје супарнице - друге матице, убија жаоком. Дуга је до 25 мм, телесне масе око 0,20 грама. Крила јој покривају половину дорзалног дела абдомена. Медна вољка јој је мала, атрофирана, нема воштаних ни ждрелних жлезда. На задњем пару ногу нема кошарица. Полни апарат састоји се од два крушколика јајника у којима има по 180 до 200 цевчица (ованола) за образовање јаја. Формирана јаја одлазе парним, а затим непарним јајоводом у семену кесу. Њихова виталност одржава се секретом жлезда glandulae apendiculares. На прелазу према вагини налазе се два удубљења – џепови, у које трут увлачи рошчиће пениса за време копулације. Сперматозоиди добијени од трута или вештачким осемењавањем, чувају се у кесици – vesicula sem-minalis. Цео полни апарат окружен је јаким мишићима (m. flexor и m. compressor).

Ако се матица не спари за време полног жара који траје око петнаест дана, леже неоплођена јаја из којих се развијају само трутови. Таква матица је непожељна и назива се трутуша. Ако у оплођеној матици понестане сперматозоида за оплођавање јаја, леже неоплођена јаја и тада се назива трутовњача. Њу замењују саме пчеле тзв. тихом сменом; трутушу уклања пчелар, који добавља друштву нову, оплођену матицу, иначе друштво угињава.

У савременом пчеларству матице се успешно осемењавају вештачки. Тако се спроводи селекција пчела и обезбеђује већи удео оплођених матица. Поступак је сличан оном приликом вештачког осемењавања домаћих животиња.

Ако пчелиње друштво остане без матице, а у сезони општења пчела с околином нема младих радиличних ларви од којих би се однеговала нова матица, појављују се лажне. То су пчеле радилице у којима су се, услед интензивне исхране матичним млечом, активирале атрофиране полне жлезде. Не могу да лете, те се не спарују и лежу само неоплођена јаја. Друштво с лажним матицама мора да пропадне.

У савременом пчеларству обраћа се велика пажња на квалитет матица. Разрађене су многе методе за вештачко одгајање. Таквим методама се селекцијом добијају тзв. племените матице, чије је потомство, тј. пчеле радилице, одличне биолошко-економске вредности. У свету постоји више уважених центара за производњу селекционисаних матица.

Трут је повремени (сезонски) члан пчелињег друштва. То је развијани мужјак, а једина му је дужност да оплоди матицу. Тело му је дугачко до 17 мм, телесне масе око 0,20 г. Крила су му јако развијена, очи сложене. Нема жаоке ни органе за сакупљање хране. Углавном га хране пчеле радилице. Живи око два месеца. Када је спаривање матица завршено, а у пољу нема паше, пчеле изгоне непотребне трутове изван кошнице. Трут постаје способан за парење са осам до дванаест дана старости, а та способност траје три до четири недеље. У једном друштву за време паше требало би да буде само неколико стотина трутова. Троше много хране. Када их је много у кошници, пчелари их одстрањују тзв. трутоловкама, постављеним на лето кошнице. Најефикасније се сузбијају ако се у пчелињем друштву држи увек млада матица, а саће има што мање трутовских ћелија.

Трутови у потрази за матицом лете и неколико десетина километара од пчелињака. Повремено улазе и у туђу кошницу (стражарице им не ометају улаз), те могу да буду и преносиоци пчелињих болести. Полни апарат смештен је у затку абдомена и састоји се од два јајета (testes) у којима се налази око 200 семених цевчица (testiola) за образовање сперматозоида. Сперматозоиди клизе кроз парни семеновод (vas deferens), а затим кроз непарни семеновод (ductus ejaculatorius). Чувају се у семеној кеси и одржавају у виталности помоћу секрета жлезде glandulae mucosae.

У састав полног апарата улазе и рошчићи с маљавим пољцем. Пенис се завршава проширењем - булбусом. Булбус, маљаво пољце и рошчићи онемогућавају труту вађење пениса из вагине матице. После копулације цео полни апарат трута бива ишчупан, услед чега он угине. У природном спаривању с матицама учествују највиталнији трутови и тако се обавља природна селекција. За вештачко осемењавање, трутови се гаје одређеним методама, у одабраним друштвима која су се у неколико година показала рекордним у приносу меда и воска и која су се одликовала и другим позитивним особинама.

Радилице су најбројнији чланови пчелињег друштва. Када је реч о снази, тј. о јачини друштва, мисли се на број радилица у гнезду. Нормално пчелиње друштво може да има 5.000 до 10.000 пчела радилица, а њихов број зависи од запремине кошнице и годишњег доба, од тога да ли је сезона паше, као и од услова који владају у гнезду. Радилица је дугачка до 14 мм, телесне масе око 0,10 г. Излеже се из оплођеног јајета. Док се креће у околини, живи око педесет дана - оне радилице које презимљују живе око двеста. У анатомско-морфолошком погледу много се разликују од матице и трута.

 

М. Волчевић
Март 2018.

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 551.