Dobro jutro

Ревија за мале произвођаче, хобисте и љубитеље природе

ТЕМА БРОЈА: БОЖИЋ - ПРАЗНИК ПРАШТАЊА, РАДОСТИ И ЉУБАВИ

Мада је Васкрс највећи хришћански празник, јер симболизује Христову победу над смрћу, што је темељ хришћанства, рођење Исуса Христа, Рождество или Божић јесте најрадоснији празник
 

Сам празник, али и  неколико седмица пре Божића, обилује мноштвом обичаја, који га чине најлепшим и најсвечанијим периодом у години.
          Слави се као успомена на дан рођења Исуса Христа 25. децембра по старом, односно 7. јануара по новом календару. Празнује се три дана, a чињеница  да је то празник рађања новог живота, празник деце и детињства, родитељства, очинства и материнства, утицала је на то да се Божић код Срба, као ни један други празник, слави уз примену различитих обичаја и обредних радњи. Основни смисао свих обичаја и обреда јесте да се умилостиви Бог да сачува и увећа породицу и имање домаћина. Најречитије о томе говори и народна здравица и молитва Божићу: “Дај, Боже, здравља и весеља у овом дому, нека нам се рађају здрава дечица, нека нам рађа жито и лозица, нека нам се увећа имовина у пољу, у тору и обору!“.
           Говорити о Божићу а не споменути Бадњи дан и обичаје који су његов саставни део, није могуће, јер са тим даном  почиње божићно славље. О коликом богатству обичаја када су божићни празници у Војводини је реч, најбоље може да посведочи дело др Миле Босић „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, настало као резултат дугогодишњег истраживања  и сакупљања података од становника многих места у Срему, Банату и Бачкој.
            У циклусу божићних обичаја значајно место заузима бадњак и његово спаљивање на огњишту. Данас је тај обичај у знатној мери модификован и прилагођен савременом начину живота. Бадњак представља дрво које су пастири донели и које је праведни Јосиф заложио у хладној пећини када се Исус родио. Обично је то младо храстово или дрво цера, које се рано на Бадњи дан сече у шуми, уз посебан ритуал и молитве, и доноси пред кућу, а увече уноси у дом. То је некада био посебан ритуал. У кућу се уносе једно по једно - бадњак, печеница и слама и честита Бадње вече. Бадњак се  пре уношења исече на три дела и један се ставља у ватру, уколико је има. У супротном, оставља се поред печенице.
              У неким местима се данас бадњак пали на јавним местима, најчешће у портама цркава. Такав обичај постоји у континуитету у Сремским Карловцима више од четврт века. Паљењу након вечерњег богослужења у Саборној цркви, обавезно присуствује епископ сремски Василије. Интересантно је, судећи по истраживању  Данке Вишекруне, да се у Карловцима и почетком 20. века  бадњак палио  у центру места.
             Слама, као реквизит на Бадње вече, која симболизује ону из пећине на којој се Исус родио,  посипа се по целој кући, а под сто где се вечера, домаћица ставља слаткише,  ситне поклоне и играчке, које деца траже  и пијучу као пилићи.
    Када помислимо на Бадње дан и децу не можемо да се не сетимо коринђаша. Коринђање је стари обичај који се задржао само у неким деловима Војводине, где деца певањем божићних песама честитају својим комшијама Бадње вече, а за узврат добијају дарове. Деца се у сумрак окупљају у мање групе и певајући посебне песмице баш за ту прилику, одлазе редом у куће својих комшија и пријатеља. На вратима их дочекују домаћини и часте их слаткишима, јабукама, шљивама, орасима.
              После уношења сламе и бадњака, симбола Христовог рођења, пева се тропар Рождества, изговоре молитве и након тога може да почне вечера која је по правилу посна због поста који претходи Божићу. Некада је важило правило да се на Бадњи дан сторого пости, али се сада на трпези на Бадње вече налазе посне ђаконије попут пасуља пребранца, печене или сушене рибе, сувог и сезонског воћа...
             На Бадњи дан у многим крајевима Војводине домаћице месе обредне хлебове, познате под именом божићни колачи  или „закони“, како их називају у Банату. Радиле би то ујутру и мешење божићних колача представљало би прву обредну радњу тог дана. Ови обредни хлебови припремају се од чистог пшеничног брашна и квасца. Најважнији међу њима је такозвани велики колач. Негде се он данас меси као једини обредни хлеб, док су остала фигурална пецива изобичајена. Био је великих димензија, због чега је и добио то име, са рељефним украсима од теста. Од украса је обавезно имао крст, у чијој средини је била „ружа“ од теста у коју је забадан босиљак или влати пшенице. У колач су стављали и орахе, фигуралне представе класја, жита, птица, винове лозе,  кукуруза, воћа, домаћих животиња. Садржао је и слова ИС ХС НИ КА, што је скраћеница од грчких речи које  значе  „Исус Христос победник“. Великом колачу приписивана је у прошлости велика моћ и значај, и ритуално се секао првог дана Божића, обично током ручка. Од обредних хлебова својим значајем истиче се и колач „здравље“ или „здрављак“ и  „бадњача“, у виду двоструке или троструке плетенице, који се једу за Бадње вече. Међу овим хлебовима познати су још „шака“, „виноград“, „месец“, „сунце“...

 

З. Милосављевић
Јануар 2019.


Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 561.