Dobro jutro

Ревија за мале произвођаче, хобисте и љубитеље природе

САМ СВОЈ ЛАБОРАНТ

Није потребна специјална лабораторија, нити скупа    опрема, довољно је искуство наших старих који су клијавост семена проверавали користећи слану воду или пластичну боцу, а здравље тестирали у импровизованом клијалишту у сопственој кухињи

Сортно семе поврћа је скупо а не може се увек до у грам испланирати потребна количина. Баштовани због тога све што претекне упакују у оригиналну амбалажу и сачувају за наредну годину. Иако селекционисано, и такво семе следеће године губи известан проценат клијавости.
Квалитет тог семена свакако треба проверити, а то се лако може учинити без посебне лабораторије и скупе опреме. Довољно је искуство наших старих.

 

Што не ваља - испливаће на површину

 

Најбржи тест је потапање семена у раствор калијум-перманганата, или обичне, кухињске соли. Клијаво ће потонути на дно, а штуро, мртво семе ће испливати на површину.
Прво се у посуди направи благи раствор кухињске соли. За семе краставца, на пример, 30 грама соли се раствори у литру воде, а за паприку, парадајз, патлиџан, купус, прави се раствор од 50 грама соли у литру воде. У слани раствор се потопе семенке. Најједноставније је да се потопи 100 семенки и сачека 10 до 15 минута. Штура зрна се покупе и преброје и лако израчуна клијавост. Клијаве семенке, оне што су остале на дну, покупе се, добро исперу у неколико вода, просуше и тек тада могу да се сеју.
Клијавост тиквица и тикава се испитује на други начин. Суво семе се положи у танком слоју на равну површину. Опет је због лакше рачунице најбоље одвојити 100 семенки. Узме се пластична флаша са затварачем, добро затвори и протрља. Флаша ће се наелектрисати електростатичким набојем и довољно је да се њоме пређе изнад семенки. Штуре ће се залепити на њу па ћемо тако знати колико има клијавих зрна. Ради веће сигурности, потребно је да се овај поступак понови у више наврата.

 

Салвета, врећица и влажна газа

Следећи корак у овом послу је испитивање здравствене исправности семена. Није довољно знати да ли ће семе клијати, већ ваља утврдити какве ће се биљке из њега развити.
   За овај посао ваља припремити "клијалиште". Узме се парче стерилне газе, потопи у охлађену прокувану воду и рашири на тањир. Преко ње се распореди десет семенки из гомиле са клијавим. Све се покрије навлаженим папирним убрусом или салветом и смести у полиетиленску врећицу која има рупице. Чува се  на собној температури, а једини посао "лаборанта" је да проверава да ли је газа увек влажна(не мокра).

С.Мујановић
Јануар 2019.

 


Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 561.