Dobro jutro

Ревија за мале произвођаче, хобисте и љубитеље природе

МУШМУЛА – ПОСЛЕДЊЕ ВОЋЕ У СЕЗОНИ

Јене Шерфезе је  пре десетак година засадио 200 стабала  мушмула само да би попунио празан простор у шљивику и - није се покајао

После бербе треба да буду десетак дана на хладном да би биле спремне, јер се једу када су гњиле и веома укусне и сочне.
Осим плода, у лековите сврхе користе се још кора, цвет и лист. Мушмула је снажно противупално средство, које благотворно делује на цео организам.

Берба мушмула у атару Хоргоша, надомак границе са Мађарском, последња је у воћарском крају Суботичко-хоргошке пешчаре на северу Бачке, јер препоручљиво је да се плодови са грана скидају тек када их ухвати мраз, што за друго воће није пожељно. Мушмуле добро успевају на свим земљиштима, па су се тако добро примиле и на песковитом терену.
Воћар Јене Шерфезе и његова супруга Ерика, из Хоргоша, на пијацама у Кањижи и другим местима, уз јабуке, на тезги већ годинама у ово доба, све до православног Божића, имају и мушмуле. Топлије време је ове јесени померило бербу, због дугог ишчекивања првог мраза, па ју је породица Шерфезе морала одлагати.

 

Успео експеримент

 

Протеклу бербу почели смо и пре мраза, јер никако нисмо успевали да га дочекамо. Време је измицало, па је чак и окишало, а није добро воће брати када је влажно. Обране мушмуле лагерујемо у хладњачу, где је битно да се чувају у холандезима на нижој термператури, на плус два до три степена, уз висок постотак влаге од 80 до 90 посто, и у мраку, да би тако омекшале. Практично, после бербе треба да прође десетак дана да би биле спремне за пијацу и конзумирање, јер се једу када су гњиле и веома укусне и сочне – објашњава Шерфезе.
Мушмуле су на нашим просторима заступљене на окућницама и у воћњацима, али обично са једним или два  стабла. Засад од 200 стабала овог воћа у породичном газдинству Јенеа Шерфезеа једини је тог обима на северу Бачке, могуће је чак да је и највећи у Србији. Истиче да се поред производње грожђа, јабука, бресака и зове, за мушмуле определио сасвим случајно.
У ствари, 200 стабала мушмула је у мешовитом засаду у шљивику! Шерфезе је неком грешком шљиве засадио са великим размаком између редова и између стабала, па је тако редак склоп у шљивику нечим требало попунити.
 - У таквој ситуацији неопходно је било нешто смислити да се грешка исправи, а у разговору са познаником и пријатељем, произвођачем воћних садница из Трстеника, пао је избор на мушмулу. Не могу рећи да ме је мотивисао неки доходак, или да сам нешто знао или имао искуство са мушмулама, него сам једноставно одлучио да покушам с нечим чиме се нико други у околини не бави. Чиме се сви баве, тамо обично нема новца, мада нема ни у производњи мушмула много пара, али ето, волим да експериментишем – каже Шерфезе.

Шљиве и мушмуле се добро сложиле

 

Шљиве и мушмуле добро су се сложиле у истом воћњаку и до пре две године свих 200 стабала је било на броју, све док претпрошле сезоне није почела да их напада ервинија, која често напада стабла дуње. Од тада се број мушмула код Шерфезеа смањио на нешто више од 150.
- Неодлучан сам шта да радим - да ли да стабла која су уништена због напада ервиније да надокнађујем мушмулама, или да смислим нешто друго - у дилеми је Шерфезе. - Мушмула ми је атрактивна због тога јер је овде  нико не гаји на велико, а и због тога што је веома корисна за људски организам.
Ове воћке су ове сезоне дале леп род, којим се на пијаци највише бави Јенеова супруга Ерика. Килограм мушмула на пијаци се продаје за 120, а на велико за 100 динара. Због близине Мађарске, највећи део рода из воћњака породице Шерфезе прода се комшијама из суседне земље, где су много траженије него код нас. Јене прича да су, док су ишчекивали да временске прилике омогуће бербу, дошле муштерије из Мађарске и биле упорне да, без обзира на кишу, њима продају пет-шест гајбица!
- Мушмула као воћка многима на овом подручју није позната, али они који је познају или се заинтересују и прочитају на интернету колико има лековитих својстава, постају сталне муштерије и упорно их траже на нашој пијачној тезги. Нисмо никада прецизно рачунали колико су нам посебно профитабилне мушмуле. До сада смо у једној сезони имали највећи род од тону и по плодова. Сигурно је да је производња јабука или неког другог воћа профитабилнија, али нећемо се због тога одрећи мушмула - категоричан је наш саговорник.

 

М.Митровић
Јануар 2019.

 


Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 561.