Dobro jutro

Ревија за мале произвођаче, хобисте и љубитеље природе

ЛЕБЛЕБИЈА СЕ ВРАТИЛА НА ВЕЛИКА ВРАТА

Због обиља хранљивих материја, употребљава се као замена за месо, од ње се припремају укусно вариво, хумус, пржи се, а производи се и брашно и тестенина

Висок проценат биљних влакана утиче на снижавање холестерола. Подстиче активност мишића, нерава, кардиоваскуларног система и побољшава квалитет костију.

- Преткултуре су детелина, пшеница и друге окопавине, а услови и начин гајења исти су као код соје
 
Леблебија се некада спорадично гајила и код нас, али се већ дуго не може видети у војвођанским баштама. На тржишту је донедавно била доступна само увозна. С обзиром на то да људи све већу пажњу посвећују здравој исхрани, Немања Мирилов, економиста по образовању а заљубљеник у биљке и успешни ратар из Бачког Градишта, трагајући за новинама, открио је и ову биљку. С обзиром на могућност разноврсне употребе, очекује да ће  у будућности она бити изузетно тражена.
Иако леблебија (Cicer arietinum), наут, цеци, сланутак или слани пасуљ, како је називају у различитим крајевима, има велики број хранљивих материја значајних за здравље човека, мало је познато како се производи. Немања је о овој биљци највише података нашао на интернету. Закључио је да може да се гаји и код нас и пре три године започео производњу. Засејао је једно јутро и резултати су били више него задовољавајући. Сваког пролећа окупљао је и друге младе произвођаче и њихове њиве сада заузимају 20 хектара.

Почео без предзнања, али и без конкуренције

- Прве године семе сам поручио из Русије, а следећих пролећа посејали смо оно из сопствене производње - прича овај ратар. - Заинтересовао сам се за ову биљку баш зато што је овде нико не узгаја. Тржиште је велико, нема конкуренције, па сам, као економиста, направио добар маркетинг и сопствени бренд. Преткултуре су детелина, пшеница и друге окопавине, као код соје, и са те површине сам  већ првог лета добио две тоне квалитетног зрна.
Како је у свом селу, а и шире, једини произвођач, није имао са киме да размењује искуства. На интернету је сазнао да су услови и начин гајења исти као код соје. Семе је посејао на међуредно растојање од 70 центиметара,   а у реду размак између биљака био је 5 до 10 центиметара. Оптималан рок за сетву је између 15. априла и 1. маја, а усев се скида око 20. августа.
- Пошто смо желели потпуно природан производ, било  је потребно доста физичког рада - каже Немања. - Семе смо третирали бактеријама које убрзавају ницање, а биљке четири пута окопавали да бисмо разбили покорицу и уништили коров. Иако код нас још увек нема ни болести ни штеточина које је угрожавају, ипак смо је штитили раствором коприве.

Природни лек за анемију

Иначе, леблебија је нискокалорична намирница и садржи комплекс витамина Б и витамин Ц. Богата је магнезијумом, калцијумом, фосфором, гвожђем, фолном киселином, бакром и протеинима. Према неким истраживањима, садржи два пута више гвожђа од меса и сматра се природним леком против анемије. Позитивна дејства на човеково здравље огледају се у томе што благотворно делује на варење и ублажава проблеме са дигестивним трактом.
Због високог процента биљних влакана, утиче на снижавање холестерола. Подстиче активност мишића, нерава, кардиоваскуларног система и побољшава квалитет костију. Једино није препоручљиво да се у исхрани користе младе махуне јер садрже много оксалне и јабучне киселине.
Семе леблебије припрема се на различите начине. Може да се користи као вариво, а укусно је и када се остави у води да проклија. Неизоставан је састојак све популарнијег хумуса. Битно је да се конзумира у малим количинама. За оне који нису пробали, укус леблебије сличан је печеном кестену. Веома је добра замена за месо, и у исхрани је највише користе вегетаријанци и вегани. У "потрошаче" леблебије, осим њих, убрајају се и конзументи органске и здраве хране.

 

С.Мујановић
Децембар 2018.

 


Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 560.