Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

ZDRAVA HRANA ZA VELIKE VAROŠI

U “Bio-bašti Čikoš” u Totovom selu organsko povrće na 13 hektara, a organski proizvodi završavaju najviše na trpezama u Beogradu, Novom Sadu i Subotici

 

 

Oko 90 posto onoga što proizvedu, Čikoši prodaju u Novom Sadu i Beogradu, posredstvom dva trgovinska lanca zdravom hranom, i nalaze računicu, uprkos tome što je organska proizvodnja skuplja a prinosi su manji nego u konvencionalnoj.

-Prerađevine od povrća su po receptima naših baka, bez konzervansa i flaširane u staklenu ambalažu. Imamo desetak naših biofermentisanih proizvoda i pasterizovanog povrća u slanoj vodi, od kiselog kupusa, mešane salate, kornišona, cvekle, boranije, karfiola, paprike i turšije, do sokova od paradajza, cvekle i šargarepe - kaže Arpad Čikoš.

 

Poljoprivredno gazdinstvo Arpada Čikoša iz Totovog Sela kod Kanjiže skoro deceniju i po je posvećeno proizvodnji zdrave hrane. U asortimanu organskog načina proizvodnje ove porodice je više od 30 vrsta povrća, čemu treba dodati i prerađevine od povrća. U gazdinstvu Čikoš, koje obrađuje 20 hektara, lakše mogu da nabroje šta ne proizvode nego šta sve proizvode. Povrće u setvenoj strukturi zauzima 13 hektara, dok su na sedam hektara žitarice, a povrh toga sačuvana je i porodična tradicija u proizvodnji sadnica ruža.

 

Najviše se proizvode šargarepa, kupusnjače, crni luk, paradajz, paprika... Raspolažu i sa 600 kvadratnih metara pod plastenikom, a u zatvorenom prostoru proizvode samo nekoliko kultura: papriku, paradajz, patlidžan, krastavce i rasad za potrebe sopstvenog gazdinstva.

 

Mašinac i zlatarka uspeli na njivi

 

U porodičnoj "Bio-bašti Čikoš" posla ima za Arpada i njegovu suprugu Karolinu, sa kojom podiže dvoje dece. Arpad je svojevremeno stekao diplomu srednje mašinske škole u Subotici. Imao je ozbiljne ambicije da postana mašinski inženjer, ali je u vreme bombardovanja prekinuo studije, otišao u Mađarsku, a kada mu je umro otac Šandor,  vratio se u Totovo Selo i posvetio poljoprivredi. Arpadova supruga Karolina, rodom Kanjižanka, u istoj srednjoj školi je završila za zlatara. Međutim, Arpadu i Karolini poljoprivreda je bila bliska, jer su njihovi roditelji imali gazdinstva, pa su se opredelili za proizvodnju povrća, u početku za industrijsku preradu, da bi se od 2004. godine odlučili za organsku proizvodnju.

- Kada nam se rodio stariji sin, dosta sam razmišljao o tome čime ćemo hraniti decu, jer sam video kakve su tehnologije konvencionalne proizvodnje i uvideo da takva nije održiva na duže staze. Nema budućnosi poljoprivreda i proizvodnje hrane ako useve iz godine u godinu prskamo sintetičkim preparatima - gde ćemo tako stići? Već od početka bili smo kao gazdinstvo članovi subotičkog udruženja „Tarras“. Tako smo se našli u bazi podataka gazdinstava koja proizvode povrće bez hemije, pa je naš saradnik iz Beograda došao sa predlogom da sertifikujemo proizvodnju, jer je zainteresovan za otkup i plasman zdrave hrane. Ubrzo smo počeli da proizvodimo za beogradsko tržište, po pozivu. Posle su se proizvodnja i plasman proširili na druge trgovce, preprodavce i kupce – priseća se Čikoš.

U kanjiškoj opštini nekoliko gazdinstva ima sertifikovanu organsku proizvodnju. To je u odnosu na druge sredine dobar pomak, jer, retko koja opština u Vojvodini i Srbiji ima toliko registrovanih gazdinstava sa organskom proizvodnjom, možda samo one u najbližij okolini Novog Sada i Beograda.

 

Kućna dostava stalnim kupcima

 

- Gazdinstvo je već deset godina sertifikovano za bio-proizvodnju zdrave hrane, ne samo u skladu s domaćim, nego i standardima EU. Imamo nekoliko kupaca koje snabdevamo sirovinama za preradu za inostrano tržište. Proizvodnja zdrave hrane je zahtevna jer treba ispuniti određene uslove, ali od kada smo se počeli baviti njom,  potražnja je u porastu. Svest i navike ljudi se menjaju, ali tržište je još uvek koncentrisano u velikim gradovima, pa najveći deo proizvoda završava u Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Proizvode direktno ili indirektno plasiramo trgovinskim lancima, zatim raznim malim radnjama. Organizovali smo i kućnu dostavu namirnica kupcima u Subotici i okolini. Imamo veći broj potrošača kojima tokom cele godine isporučujemo robu jednom nedeljno, što mnogo znači - imamo direktan kontakt sa potrošačima, čujemo njihove utiske, bilo da su pozitivni ili negativni. Uvek im sugerišem da ukažu i na najmanju sitnicu, da bismo mogli da popravljamo kvalitet. Hvala bogu, više imamo pozitivnih javljanja, sa pohvalama, nego primedbi, što nam mnogo znači kao podrška da nastavimo da se bavimo organskom proizvodnjom – saznajemo od Arpada Čikoša.   

Naš sagovornik se uverio da su upravo najveći gradovi i najveće tržište za zdravu hranu, čijom proizvodnjom se bavi, pa smatra da ima prostora da se ova proizvodnja unapređuje i razvija.       - Oko 90 posto onoga što proizvodimo prodajemo u Novom Sadu i Beogradu, posredstvom dva trgovinska lanca zdravom hranom, i nalazimo računicu, bez obzira što su iskustva sa cenama povrća iz organske i konvencionalne proizvodnje različita. Ulaganja u proizvodnju sertifikovane bio-hrane su mnogo veća nego kod konvencionalne, zbog ručnog rada, jer se protiv korova borimo  isključivo mehanički i najčešće ručnim okopavanjem. Nema korišćenja hemijskih preparata ni takve vrste prihrane useva kao što su veštačka đubriva i sintetičkim preparatima preko lista. To nije dozvoljeno u proizvodnji zdrave hrane, pa su prinosi manji nego u konvencionalnoj proizvodnji, u nekim slučajevima i višestruko manji, zavisno koja je kultura u pitanju. Znači, imamo veće troškove i manju količinu robe za plasman na tržištu, pa su zbog toga organski proizvodi nekada i višestruko skuplji od istih iz konvencionalne proizvodnje. Dešava se da je razlika u ceni svega 20 do 30 posto, što mnogo zavisi koje povrće je u pitanju i od doba godine. Cene naših proizvoda u najčešćim slučajevima u toku godine menjamo za 10 do 20 posto, a na tržištu robe iz konvencionalne proizvodnje cena nekada varira i nekoliko stotina procenata – objašnjava Čikoš.

Domaćin iz Totvog Sela se suočavao sa činjenicom da paradajz iz konvencionalnog načina proizvonje bude skuplji od paradajza koji je proizveo i iznosio na tržište, ali, ima i suprotnih situacija, kada su proizvodi iz njegovog gazdinstva skuplji. Na primer, cena karfiola iz konvencionalne proizvonje znala je da padne i na 10 dinara za kilogram, dok se iz njihove bio-bašte istovremeno prodavao za 200 dinara, što je ogromna razlika.

 

M.Mitrović

Mart 2019.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 563.