Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

ZDRAV POSAO I DOBRA ZARADA

U komercijalno isplative svrstaćemo samo gljive koje se mogu sakupljati u prirodi u velikim količinama, obrađivati i zatim prodavati na način koji će sakupljaču doneti brzu i vidno merljivu dobit, a takvih je svega nekoliko vrsta


 

Gljivarstvo nije samo kvalitetna dopuna ishrani, koristan hobi i način aktivnog zdravog života i korišćenja slobodnog vremena. Ono je odavno, u nekim oblicima i oduvek, dopuna kućnog budžeta, čak i izvor dobre zarade. Kad govorimo o komercijalnoj eksploataciji gljiva, međutim, ne mislimo na vrste koje se uzgajaju u veštačkim uslovima, iako ih i u prirodi ima u izobilju, kao što su one iz roda Agaricus, popularno nazvane šampinjoni i  Pleurotus ostreatus, poznatije kao  bukovače. Isključujemo i samonikle gljive koje se ne mogu prodati u količini ili po ceni koja bi opravdala trud, vreme i troškove onih koji bi da sakupljanje i prodaju gljiva pretvore u svoju osnovnu ili dopunsku delatnost.

U komercijalno isplative, dakle,  svrstaćemo samo gljive koje se mogu sakupljati u prirodi u velikim količinama, obrađivati i zatim prodavati na tržnicama, kod nakupaca ili na bilo koji drugi način koji će sakupljaču doneti brzu i vidno merljivu dobit. Takvih je svega nekoliko vrsta. O tim vrstama, mestima gde rastu i gde se i kako beru, načinima njihove obrade i uslovima plasmana informisaćemo čitaoce “Dobrog jutra” u dva nastavka ovog teksta.

Kada se stvari tako postave ostaje svega pet grupa samoniklih gljiva koje se mogu eksploatisati tako da se to isplati: vrganji, lisičarke, crne trube, smrčci i tartufi.

 

Vrganji belih cevčica i sunđerastog tela 

 

Pod imenom vrganj ne mislimo zapravo na jednu vrstu gljive nego na četiri različite (koje se beru u Srbiji) a to su: Boletus edulis, Boletus reticulatus, Boletus aereus i Boletus pinophilus. Sa tačke gledišta sakupljača, razlike između te četiri vrste su nebitne zbog toga što se sve one eksploatišu pod jednim imenom, vrganj.

Vrganji su prilično jednostavne gljive za sakupljanje zbog toga što su lake za raspoznavanje i njihovim sakupljanjem za prodaju i ličnu upotrebu se bavi veliki broj ljudi. Njihova osnovna karakteristika, po kojoj se razlikuju od ostalih gljiva, je “sunđerasto” plodno telo.

Kada se vrganji sakupljaju za prodaju (i ličnu upotrebu) treba voditi računa o dve karakteristike: boja cevčica(sunđera) i reakcija mesa na povredu. Jestivi vrganji, naime, su oni kojima su cevčice bele boje i koji ne menjaju boju mesa kada se zaseče. Vrganji sa žutim, jarko narandžastim i crvenim cevčicama kao i oni kojima meso plavi kada se zaseče ne spadaju u grupu gljiva koje se smeju komercijalno plasirati, iako među njima ima jestivih, uslovno jestivih i nejestivih (gorkih) vrganja a ne samo otrovnih.

 

Žute lisičarke i crvene zavodnice 

 

Kako za vrganje isto tako važi i za lisičarke. Iako je jedina priznata vrsta koja se može komercijalno eksploatisati Cantharellus cibarius, može doći do zamene sa njoj sličnim vrstama lisičarki. Zabuna je bezazlena zato što su te gljive isto tako kvalitetne i jestive poput C. cibarius.

Uobičajena greška zbog koje se ljudi truju je ta da, umesto lisičarke, berači uzberu otrovnu zavodnicu Omphalotus olearius pa su zabeleženi i primeri da su zavodnice prodavane na pijacama kao lisičarke.

Osnovna razlika između te dve gljive je u tome što zavodnice rastu na panjevima dok su lisičarke rasprostrte po šumskoj stelji i u tome što lisičarke (za razliku od zavodnice) nemaju listiće nego neku vrstu žilica koje se spuštaju niz šešir. Lisičarka je, takođe, žuta dok su zavodnice jarko narandžaste do narandžasto crvene sa gornje strane dok su sa donje strane žute boje.

Varijacije u boji su moguće kao i činjenica da zavodnice ne rastu uvek u busenu (što je, takođe važna karakteristika te gljive), već se mogu pronaći i pojedinačni primerci.

Isto tako, zavodnica može da zavara berača tako što prividno raste iz zemlje a ne iz panja dok se ustvari ona zapravo nalazi pričvršćena na koren ili granu koju je pokrilo lišće ili zemlja.

Za iskusnog berača je skoro pa nemoguće da zameni lisičarku i zavodnicu ali se početnicima savetuje oprez i konsultacija sa iskusnijim gljivarima.

 

M.Daljev

Mart 2019.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 563.