Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

ZANIMLJIV SVET LUKOVA

Smatra se jednim od najvažnijih povrća u svim kuhinjama, prirodni je  antibiotik i izvor vitamina A, E i C

Bašte bez luka i nisu one prave. Ali, nisu svi lukovi pravi, ima i njihovih rođaka koji takođe pripadaju istom rodu. To su jednogodišnje i višegodišnje biljke, a u njihovoj familiji ima više od 500 vrsta, koje traže različite klimatske i zemljišne uslove.
Pričom i slikom kroz svet lukova provela nas je doktorka Jelica Gvozdanović Varga, stručnjak Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, i jedan od naših najboljih poznavalaca ovog povrća.

Beli luk je jedna od najstarijih vrsta povrća. Gajio se još u staroj Persiji. Prepoznatljiv je po karakterističnom mirisu i ukusu, bogat je proteinima, mineralnim materijama i specifičnim etarskim uljem čiju osnovu čini alicin - supstanca visokog fitoncidnog dejstva. Koristi se u ishrani, kao začin i sirovina u farmaceutskoj industriji.  Sadrži više formi, a najraširenije su necvetajući i cvetajući luk. Cvetajući obrazuje cvetno stablo, cvast sa vazdušnim lukovicama i veoma malim brojem , koji su sterilni. U okviru necvetajućih, gaje se jesenji i prolećni beli luk. Bez obzira na formu, beli luk ima umerene zahteve za toplotom, ali traži mnogo svetlosti.

Medveđi luk, divlji luk, šumski luk – sremuš, raste na vlažnim livadama, ispod žbunova i u listopadnim i planinskim šumama. Ima prodoran miris belog luka.
Listovi sremuša se sakupljaju u aprilu i maju, a lukovice u kasno leto i jesen. Lukovica sremuša se koristi isto kao i beli luk. Sremuš podstiče proces pamćenja, sprečava nastanak arteroskleroze. Normalizuje visok krvni pritisak i time otklanja tegobe koje su uz njega vezane, vrtoglavicu, glavobolju. Odličan je kod akutne i hronične dijareje.

Praziluk je dvogodišnja biljka, iz familije lukova. U ishrani se koriste listovi i lažno stablo. Njegov životni vek traje dve godine, a u ishrani ima značaj zbog specifičnog nežnog ukusa, visokog sadržaja beta- karotena i vitamina C, koji se u lažnom stablu u toku čuvanja povećava,  jer se spušta iz zelenih listova u stablo, i ono može biti bogatije ovim vitaminom, čak i do 50 procenata, od svežeg, pod uslovom da se čuva na temperaturi od nule do jedan Celzijusov stepen.

 

S.Mujanović
Septembar 2018.


Više pročitajte u novinama ili u elektronskom izdanju broja 557.