Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

ZA POČETAK JE DOVOLJNA - LJUBAV

 

 

Ovim poslom čovek se zanima iz ljubavi prema prirodi i tom malenom, plemenitom insektu koji nam, hteo ili ne, daruje med i široku lepezu drugih proizvoda

 

 

Pčelarenje je obično hobi, ali, u ova ekonomski teška vremena, često i mnogo više. Pčelariti se može samo u prirodi i sa prirodom, nikako van ili protiv nje. Ovim poslom čovek se zanima iz ljubavi prema prirodi i tom malenom, plemenitom insektu koji nam, hteo ili ne, daruje med i široku lepezu drugih proizvoda

 

 

Kao što se na pecanje ne ide zbog ribe, čak mnogi ribolovci je i ne jedu, tako se s pravom i pčelarenje može smatrati sportom, aktivnošću koja čoveka upućuje da deo slobodnog vremena mora da provede na otvorenom, da se kreće, podiže nastavke, da nagnut nad košnicom udiše sve bogatstvo blagotvornih isparenja aromatičnih materija, da se raduje kada mlada matica zaseje svoj prvi ram, da proleće dočeka u šumi okićenoj opojnim belim cvetovima, leto među nasmejanim suncokretovim glavama i uzimljujući društva gleda leto kako se gasi. A o Božiću, valja kroz sneg i oštar mrazni vazduh praviti prtinu da bi se obišlo naše blago. Zdravo, smirujuće, oplemenjujuće. Zašto to propustiti?

 

                 Zatim sledi učenje, čitanje...

Upravo spoznajući sve blagodeti koje ova aktivnost donosi, mnogi dugo rešavaju da postanu pčelari. Neki to urade tek posle odlaska u penziju, da bi se tada kajali što su izgubili tolike dragocene godine. Ruska akademija nauka je još davno objavila da su od 130 anketiranih stogodišnjaka čak 108, ili 80 posto njih bili pčelari. Suviše visok procenat da bi bila slučajnost...

Kako postati pčelar? Ako postoji želja, sve ostalo se može rešiti. Pre svega treba proveriti da li slučajno ne postoji zdravstvena smetnja koja bi bila prepreka za to: alergija na pčelinji ubod ili burno reagovanje na polenov prah. Takve osobe, nažalost, ne mogu da se bave pčelarstvom. Zatim sledi učenje, čitanje, praćenje literature, interneta, jer pčelarstvo je knjiga koja se nikad ne može cela pročitati.

 

Pčelarima je svojstveno da se ponašaju kao njihove pčelice. Pčela, jedinka, živi i opstaje jedino u zajednici, ona je socijalni insekt. Pčelari takođe. Učlanjivanjem u društvo pčelara postaje se istinski pčelar. Zimski period, kada se organizuju predavanja iz tehnologije pčelarenja, zdravstvene zaštite pčela i pčelinjeg legla, savetovanja, izložbe - ne treba propuštati. Početnik kada dođe u takvu sredinu obično bude pomalo zbunjen: matice, nukleusi, Jenter, Miler... Sve je to nepoznato, strano. Ali, vremenom, uz literaturu, naš časopis, obilje izvrsne periodike na sajtovima interneta, sve se to lako savlada. Tu su i stari pčelari, iskusni veterani sa neiscrpnim iskustvom. Sve to treba saslušati, pitati i isprobati na svom, u početku malom, ali dragom pčelinjaku. Pravi pčelar uvek je spreman za neku novinu, poboljšanje, da sasluša i nesebično da pomogne mladom kolegi.

 

              Košnica nova i - standardna

Pčelinjak početnika treba da bude sa svega nekoliko košnica. Pet-šest društava biće sasvim dovoljno da se otpočne druženje sa njima. Vremenom, zavisno od želje, materijalnih mogućnosti, zdravstvene sposobnosti, godina života i slobodnog vremena, obim pčelinjaka se sam odredi.

Košnice treba da su standardne. U našoj zemlji koriste se najviše Langstrot-Rutove, koje su i svetski standard, Dadant-Blatove, Alberti-Žnidaršićeve i pološke. Prilikom nabavke neophodno je posavetovati se da li je košnica izrađena po standardnim dimenzijama. U protivnom, imaćemo stalnu glavobolju prilikom nabavke voštanih satnih osnova. U želji da eksperimentišu, pčelari često «poboljšavaju» košnice stvarajući neku «svoju meru». Tada dobijamo nestandardne i ramove, koje ne možemo da kupimo u prodavnici, i vosak koji obično mora da se ukraja da bi se ugradio, sve to bespotrebno.

Košnice je najbolje kupiti nove s obzirom na postojanje pčelinjih zaraznih bolesti čije klice ostaju u porama drveta i teško se dezinfikuju. Pčele, matice i rojeve treba nabaviti od poznatih proizvođača, sa velikih pčelarskih farmi, kojih u našoj zemlji ima nekoliko. Od pribora, za početak, potrebna je dimilica, pčelarski nož, zaštitni šešir i beležnica. Sav pribor košta koliko nedeljni izdatak za cigarete jednog pušača, nova košnica koliko mesečni trošak za cigarete.

 

D.Kreculj, prof.

Novembar 2018.


Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 559.