Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

"VINO, TO JE ŽIVOT ZA ČOVEKA" - TEMA BROJA

U najčitanijoj knjizi na svetu loza i božansko piće imaju zapaženo mesto, a u Bibliji se često nailazi na objašnjenje i kako se koristi vino

„Gospode, Isuse Hriste, Bože naš, ti si čokot pravi, i otac je tvoj vinogradar, ti si i apostole nazvao lozama, ti si izvevši  Izrailj iz Egipta, potisnuo druge narode, i zasadio njega kao vinograd. Tako i sada, Gospodaru, poseti ovaj vinograd, i zasadi ga, ukoreni ga, umnoži milost tvoju na njemu,  postavi mu pomoć tvoju za čuvara, promislom tvojim ogradi ulaze i izlaze njegove, izbavi njega i svu njegovu okolinu  od svake nepogode, od grada i snega, mraza i leda, od ljute zime i vrelih vetrova, od oluje i demona, i od svakog nasrtaja  vidljivih i nevidljivih neprijatelja. Pogledaj i obiđi  vinograd ovaj i blagoslovi ga, i posadi ga desnicom svojom, da bi odnegovan, dao u svoje vreme rod svoj, i da se i mi blagodaću tvojom  udostojimo skupiti rod i prineti od njega tebi, našem gospodaru i dobrotvoru, za vršenje beskrvne žrtve prečiste i  božanske krvi tvoje koja se po tvome predanju i zapovesti  vrši radi oproštaja grehova naših.“
 
         Ovo je molitva koja se  izgovara prilikom  osvećenja vinograda za  Svetog Trifuna, 14. februara, praznika posvećenog vinogradarima i vinarima, kao i povodom sadnje loze i nekih drugih radnji kada je uzgoj te plemenite biljke u pitanju.  Iz tih nekoliko rečenica molitve vidi se  šta je potrebno obezbediti lozi da bi donela rod od kog se proizvodi piće koje ima  poseban status u ljudskoj civilizaciji i u bogoslužbenom životu i praksi, ali  i odnos hrišćanskog, pravoslavnog učenja prema lozi i njenom proizvodu. 
                Vino je bez sumnje jedna od najvažnijih pojava u civilizaciji, štaviše, smatra se  da su ono i  civilizacija uzrastali uporedo.  Pouzdano se zna da je kultura vinove loze izuzetno  stara. Prema nekim izvorima, u  Zakavkazju, Maloj Aziji, Iranu i Mesopotamiji, odakle je počela i da se širi u tri pravca - prema istoku do Indije, ka jugu do Palestine i Egipta, i prema zapadu preko južnog dela Rusije do Balkanskog poluostrva,  loza  postoji 9.000 godina, a  u Egiptu više od 6.000 godina. Mnoge faze, počev od uzgoja biljke do fermentacije i čuvanja vina, zabeležene su na egipatskom zidnom slikarstvu u grobovima faraona i hramovima, a osim toga,  i hijeroglifski tekstovi govore o istoj temi. 
               S obzirom na to koliko su prisutni u istoriji čovečanstva, neminovno je bilo da  loza, vino i vinograd  nađu mesto i u najčitanijoj i najprevođenijoj knjizi na svetu - Bibliji. Barata se podatkom da se reči loza, vinograd, vino i vinogradar spominju  450 puta u njoj. Reč vino se samo navodi 235 puta. Ono se pojavljuje  u pozitivnom kontekstu u biblijskim tekstovima, ali se ne propušta prilika da se napomene da ima i manje poželjnu stranu ako se pije neumereno, što opet ukazuje da su se i u najranija vremena  poznavala sva njegova svojstva, i na posredan, Bibliji svojstven način, propagirala umerenost u piću.  
              U Svetom pismu se vinograd pominje već na prvim stranama, u knjizi Postanje. Prema njoj, Noje je bio prvi čovek koji je zasadio vinograd. Izašavši s barke, počeo je da se bavi zemljoradnjom i zasadio vinograd. Dalje u tekstu navodi se da se i opio  vinom, zbog čega  je doživeo i  neugodnost jer ga je razotkrivenog u šatoru video sin Ham. To su vrlo važna dva podatka.  Osim što  je  vino već od prvih stranica prisutno u biblijskim tekstovima, od samog početka se  ističe njegova blagotvornost, ali  i njegova loša strana. Sveto pismo donosi i opis osnovnih radova oko loze, čak i način pravljenja vina. 
                  Prema rečima starešine Saborne crkve u Sremskim Karlovcima protojereja mr Jovana Milanovića,  narodima Sredozemlja, Bliskog i Srednjeg istoka, Mediterana i Balkana  bila je bliska proizvodnja i stvaranje tog naročitog pića, koje može biti silovito i čija upotreba je od samih  početaka imala elemente sakralnog.  
           - Vino predstavlja osoben napitak koji poseduje izuzetnu kombinaciju različitih sastojaka, osvežava, ali i pomaže  čoveku da se okrepi i osnaži - kaže Milanović. - Sveto pismo, Stari i Novi zavet, ukazuju  posebnu pažnju i uspostavljaju naročit odnos prema vinu i njegovoj  proizvodnji, zbog čega se na stranicama  Biblije vrlo često piše o njemu.  U psalmima Davidovim se spominje bogoizabrani narod kao vinograd - „Pogledaj s neba, Bože, i vidi, i poseti ovaj vinograd i  utvrdi ga koji zasadi desnica tvoja“. Vino je korišćeno i kao simbol i imalo  bogoslužbenu, liturgijsku funkciju i kod Jevreja, i kod okolnih naroda. Hristos je u svoje vreme ispričao i priču o milostivom Samarjaninu koji je čoveku koji je postradao prelio rane uljem i vinom. U Bibliji se često nailazi i na objašnjenja kako se koristi vino. 
 
Z.Milosavljević
Mart 2019.
 
Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja563.