Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

ULAGANJIMA DO VEĆEG RODA

Perspektiva razvoja višnjarstva u Srbiji je u povećanju proizvodnje i izvozu krupnoplodnih i stonih sorti, ali i u daljoj modernizaciji tehnologije gajenja

Prema podacima međunarodne organizacije FAO, proizvodnja višnje na teritoriji Srbije poslednjih godina je u stalnom usponu. Na 26.800 hektara proizvede se oko 96.000 tona plodova ove voćne vrste (FAOSTAT Data Base, 2007-2016). Ostvareni obim čini 7,5 odsto svetske proizvodnje, pozicionirajući našu zemlju na peto mesto na listi svetskih proizvođača ovog voća. U pogledu učešća u izvozu, višnja, posle zamrznute maline i svežih plodova jabuke, ostvaruje najveći devizni priliv u Srbiji. U skladu s podacima PKS, u ukupnoj proizvodnji ovog voća učešće izvoza se kreće od 27 (razni oblici zamrznute višnje) do 10 odsto (svež plod), pozicionirajući našu zemlju u sam vrh izvoznika. Zamrznut plod se uglavnom izvozi na tržišta zemalja EU, a svež na rusko tržište.

Perspektivna vrsta

Najnovija  proučavanja na polju konkurentnosti zemalja-proizvođača, gde adekvatna tehnologija, prinos i cena imaju odlučujuću ulogu, ukazuju na rast konkurentske pozicije ploda naše višnje na globalnom tržištu, stavljajući je čak i ispred maline. Povećanje proizvodnje u Srbiji bazira se na povećanju površina pod „oblačinskom višnjom“. U pitanju je ekotip Prunus cerasus L. (obična višnja) koji je izdvojen selekcijom iz prirodne populacije u Istočnoj Srbiji. Prvi zasad ove višnje u bivšoj Jugoslaviji, veličine 17 hektara, podignut je 1959. godine na imanju zemljoradničke zadruge u Oblačini kod Prokuplja, po kojoj je ona i dobila ime. Od tada pa do danas je jedna od retkih vrsta voćaka koja se potpuno odomaćila u istočnoj Srbiji, ali i šire.

Prema poslednjem popisu poljoprivrede iz 2012. godine, opštine sa najvećom proizvodnjom višnje su Prokuplje, Merošina, Leskovac, Knjaževac i Šabac. Uglavnom se gaji „oblačinska višnja“ koja je namenjena zamrzavanju ili različitim vidovima prerade. Širenju ove sorte doprinela je pre svega njena osobina lakog razmnožavanja izdancima. Zbog toga se zasadi obično podižu na sopstvenom korenu. Stabla su slabe do umerene bujnosti pa su vrlo pogodna za gustu sadnju (4-5 x 2-3 metra). Najčešće formirani oblik je uska piramidalna kruna sa deblom visine 50-60 centimetara i konusnim oblikom uske vretenaste piramide. Rodnost se ostvaruje na gusto raspoređenom kratkom (majske kitice), ali i na dugom rodnom drvetu (mešovite grančice). Pomotehnički zahvati proređivanja dugih mešovitih rodnih grančica i majskih kitica tamo gde su one preguste obezbeđuju obilan i redovan rod „oblačinske višnje“ (15-20 tona po hektaru), praćen relativnom tolerantnošću na mrazeve i sušu i najvažnije prouzrokovače bolesti i štetočine. Neke od osobina koje su doprinele njenom širenju su samooplodnost i rano stupanje u rod. Zasadi na sopstvenom korenu prorode već u drugoj, a punu rodnost dostignu u petoj-šestoj godini. Takođe, ima izuzetan kvalitet plodova koji su sitni, mase oko tri grama, ujednačene krupnoće i sazrevanja u kruni. Prilikom berbe, odnosno odvajanja ploda od peteljke ne dolazi do curenja soka.  Važna osobina je i  visok nivo suve materije, 18-22 0brixa i dobro obojen sok.

„Oblačinska višnja“ je obezbedila visoko mesto Srbije na svetskom tržištu ove voćne vrste pre svega zbog kvaliteta ploda koji odgovara prerađivačkoj industriji. Njeno gajenje na većim površinama u Vojvodini smanjilo je troškove proizvodnje, pre svega berbe, s obzirom na ravan teren i mogućnost da se ovaj posao mehanizuje, kao i navodnjavanja. Problem plitkog korenovog sistema „oblačinske višnje“ na sopstvenom korenu koji omogućava lako izvaljivanje stabala rešen je ili preko jeftinog sadnog materijala ili upotrebom etrela (0,025-0,05 procentni rastvor za prskanje 7-10 dana pred berbu) u kombinaciji sa tzv. tresačima ramenih grana (polumehanizovana berba), kakvi se upotrebljavaju u mehanizovanom otresanju plodova masline.

 

Mr. Dejan Marinković

Jun 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 554.