Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

TRNOVITO DRVO JAČA SRCE

Brojna istraživanja potvrdila su da je glog vredan lek za srce, biljka srca koja ima sposobnost da obogati krv i srčani mišić kiseonikom, Blagotvoran je u slučaju  visokog pritiska, slabljenja srčanog mišića i srčane aritmije, kao i nakon srčanog udara

Svi delovi gloga su lekoviti. Kora se sakuplja u proleće kad kreću sokovi i koristi  osušena ili sveža,  cvetovi pre otvaranja, između aprila i juna, a plodovi u kasnu jesen.
Pod nazivom glog poznato je oko 280 različitih vrsta, ali lekovita svojstva ispoljavaju dve - beli i crveni glog.

Kad u ove tmurne dane zavlada jesenje sivilo i  kad se počnu otvarati tegle s pekmezom i ukusni sokovi iz ostave, gloginje,  zrele i rumene, čekaju da se nađu u korpici nekog zaljubljenika u njihov opor ukus. To su plodovi  gloga, po mnogima jedne od najlekovitijih biljaka za srčane tegobe, koji su najkvalitetniji posle prvih mrazeva.
- U narodu pod nazivom glog poznato je oko 280 različitih vrsta. Međutim, lekovita svojstva ispoljavaju dve, beli i crveni glog - kaže dr sc. Marko LJ. Nestorović, savetnik u Prirodnjačkom muzeju u Beogradu, i naglašava da obe pripadaju familiji ruža.

 

Raste uz puteve, rubove šuma i livada

 

Glog je jedna od najstarijih vrsta koje su se koristile kao lekovite. Kinezi su od njega pravili fermentisano piće, čiji su ostaci pronađeni u devet hiljada godina starim posudama. Smatra se da je tada bio značajan u religiji, a prema staroj legendi,  od ovog grma glatke kore  i trnovitih grana napravljen je Hristov venac, odnosno kruna od trnja. Za glog su vezane i mnoga verovanja,  čak i ona o vampirima, kad se koristi glogov kolac.
U to vreme rastao je u Evropi, Aziji, Severnoj Americi, odakle se proširio po celom svetu. Raste uz puteve, rubove šuma i livada, a karakterističan je po trnju, trokrakim i petokrakim listovima. Veoma je izdržljiv i podnosi niske temperature - čak i do minus 30 Celzijusovih sepeni, a nema ni naročite zahteve prema zemljištu. Bolje cveta i plodonosi na suncu, mada mu ne smeta ni polusenka.
Glog ima  više naziva, a između ostalih beli bagrem  i trn, glogić, glogovac, glogovina, oštri trn, trnka, žetica, gloginja, medvedove hruške.
Svi njegovi delovi su lekoviti. Kora se sakuplja u proleće kad kreću sokovi i koristi  osušena ili sveža, cvetovi pre otvaranja, između aprila i juna, a plodovi u kasnu jesen.

 

Čarobnjakovo drvo starih Kelta

 

Nekada su se u našim krajevima koristile osušene i samlevene gloginje i mešale s brašnom za hleb. Semenke su u vreme ratova zamenjivale kafu, a mladi listovi duvan. U našem narodu nedovoljno se populariše vrednost gloginja u ishrani, pa se ne prerađuju i uopšte se   malo koriste.
Da gloginje ne bi ostale samo hrana za ptice i domaće životinje postarali su se meštani Glogišta Gornjeg, gde ih ima u izobilju. Pre nekoliko godina organizovali su Gloginjijadu - radi edukacije i popularizacije gloginja tog kraja, koje štite srce i sprečavaju infarkt, ali i od kojih se mogu praviti razne đakonije i, naravno, lekovita rakija.
Beli glog ima dugu istoriju korišćenja, a brojni klinički dokazi govore o tome da deluje kardiotonično. U svrhu lečenja koriste se listovi, cvetovi i plodovi gloga, međutim, klinički je dokazan učinak kombinacije listova i cvetova. Jedna je od najstarijih poznatih lekovitih biljaka evropske medicine. O kardiotoničnim učincima gloga pisao je još Dioskorid. Keltima je bio čarobnjakovo drvo, kasnije je postao drvo demona.

 

D.Radivojac

Novembar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 559.