Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: TREŠNJA OMILJENO RANO VOĆE

Poslednjih godina povećano je interesovanje proizvođača za podizanje zasada trešnje, jedan od razloga za to je cena plodova, koja je povoljnija u odnosu na ostale vrste voća, takođe, porastao je i izvoz svežih plodova

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji se pod zasadima trešnje nalazi 4.613  hektara. Ukupna proizvodnja, odnosno rod ove vrste u 2017. godini iznosio je 27.323 tone,   sa prosečnim prinosom od 5,9 tona po hektaru. Od toga na inostrana tržišta izvezeno je 21.238 tona svežih plodova, najviše u Rusiju (više od 50 odsto) i u zemlje EU (oko 40 odsto), gde prednjači
Nemačka.  

   Navedeni podaci pokazuju da proizvodnja trešnje iz godine u godinu raste. I pored toga, često se ukazuje da je ona nestabilna i nedovoljna. Prosečan prinos je mali. Za to nema opravdanja jer u mnogim područjima postoje povoljni  klimatski i zemljišni uslovi za gajenje.

 

    Povoljni uslovi za gajenje 

  U našoj zemlji trešnja se svrstava među važnije i perspektivnije voćne vrste.  Imamo veoma povoljne uslove za njeno gajenje  i  te mogućnosti treba iskoristiti, naročito u blizini većih potrošačkih centara. Stručnjaci smatraju da je zabeležen prosečan prinos relativno mali, jer on u savremenim zasadima može biti oko
15 tona po hektaru. Zbog toga savetuju primenu boljih tehnologija gajenja, pre svega radi ispunjenja uslova koje postavlja sve zahtevnije tržište, ali i zbog promena u navikama potrošača. U svim  oblastima neophodno je uvoditi inovacije, koje treba da obezbede dobar kvalitet ploda, a u vezi s tim i privlačenje stranih kupaca i sigurniji plasman.  Tako bi se rizici u gajenju trešnje sveli na najmanju meru, a proizvođači bi bili motivisani da se još više bave ovom proizvodnjom. Pored inostranog, pažnju treba posvetiti i domaćem tržištu i zahtevima domaćih kupaca.

    - Gajenje trešnje je relativno jednostavno u odnosu na druge vrste voćaka - objašnjava dr Dragan Milatović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu.- Trešnja nije probirač kada je u pitanju izbor zemljišta, relativno je otporna na sušu, a može se gajiti na većim nadmorskim visinama, čak i iznad 1.000 metara. Takođe, posle formiranja krune, stabla se malo orezuju. Zahteva mali broj zaštitnih prskanja, što povećava značaj njenih plodova kao biološki vredne hrane. 

    Značaj trešnje donekle umanjuje veliki utrošak ljudskog rada za berbu, koja se obavlja ručno. Zbog velikih dimenzija stabla i relativno sitnih plodova, za ovaj posao je potrebno dosta rada, što čini proizvodnju manje ekonomičnom. Troškovi ručne berbe plodova mogu da iznose i do 70 odsto ukupnih troškova proizvodnje. Međutim, ovaj nedodstatak se može prevazići uvođenjem u proizvodnju slabo bijnih vegetativnih podloga i intenzivnih sistema gajenja. Oni omogućavaju veću gustinu sadnje, ranije stupanje u rod i veće prinose po jedinici površine u odnosu na klasične zasade podignute na generativnim podlogama. U savremenim zasadima na kržljavim podlogama visina stabla je znatno redukovana, tako da se pomotehničke mere, uključujući i berbu, mogu obavljati sa zemlje. Mnoge novostvorene sorte imaju znatno veću krupnoću ploda u odnosu na standardne, često iznad 10 grama, što takođe utiče na povećanje učinka prilikom berbe.

 

S.Malinović

Jun 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 554.