Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: MALINA - CRVENO ZLATO SRBIJE

Poslednjih godina malina je postala jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda u našoj zemlji a njena proizvodnja je u stalnom porastu

Prosečna godišnja proizvodnja u 2016. godini na proizvodnoj površini od 11.041 hektara iznosila je 145.829 tona, odnosno 6,9 tona po hektaru (Statistički godišnjak Republike Srbije, 2017. godina). Na svetsko tržište plasira se oko 95 odsto ukupne proizvodnje, i to uglavnom u smrznutom stanju, a ostatak prodaje kao sveža ili prerađena malina. U Evropi naša zemlja je postala poznata po „malinama kao nacionalnom proizvodu”, koji je izdržao konkurenciju na probirljivom tržištu. Zemlje u koje se najviše izvozi su Nemačka, Francuska, Belgija, Austrija, Švedska, Velika Britanija, Holandija…

   Iako je sve izraženiji interes proizvođača za podizanje većih površina, proizvodnju maline prate i određeni problemi. Ona dosta zavisi od klimatskih uslova, samo na malim površinama postoje instalirani sistemi za navodnjavanje, tako da svaka sušna godina znatno umanjuje prinose. Prisutan je i odliv radne snage, dok je otkupna   cena stalni uzrok konflikata između proizvođača i otkupljivača svežih plodova.  

 

Šta odgovara malini

    Za postizanje što veće rentabilnosti potreban je odgovarajući izbor sorte za prirodne uslove na određenom lokalitetu, optimalna tehnologija gajenja, redovni i visokokvalitetni prinosi. Važni su i drugi uslovi kao što su organizovan otkup, dobri putevi i kvalitetna sredstva za transport svežih plodova, blizina hladnjača i drugih prerađivačkih kapaciteta, dovoljna količina potrebne radne snage... U našim uslovima granična rentabilnost proizvodnje maline postiže se sa visinom prinosa od 10 do 12 tona po hektaru pri normalnom odnosu cena ulaganja i uslova prodaje.  

    Da bi se u proizvodnji maline postigli kriterijumi koje nameće svetsko tržište neophodno je ostvariti nivo u kvalitetu i kvantitetu. Zbog toga intenzivna proizvodnja ove vrste zahteva primenu savremene agrotehnike prilikom podizanja i gajenja malinjaka, a neophodno je izračunati ekonomičnost i troškove proizvodnje, da bi se održala konkurentnost na tržištu.

   U našim uslovima ova vrsta se može uspešno gajiti  do 800 metara nadmorske visine. Najbolje rezultate daje u brdsko-planinskim područjima gde se količina padavina kreće u rasponu od 700 do 900 milimetara godišnje, od kojih je  40-50 odsto raspoređeno u letnjem periodu. Poznato je  da malina ne podnosi sušu, jer se 80 odsto njenog korenovog sistema nalazi do dubine od pola metra ispod površine zemljišta, pa zbog toga u godinama koje obiluju padavinama   dobo rađa. Odgovara joj umereno vlažno i umereno toplo podneblje, bez velikih kolebanja temperature.  Ustanovljeno je da hladna jesen i toplo proleće utiču pozitivno na prinos, dok topla jesen i hladno proleće uslovljavaju nizak rod. Malina ne podnosi izrazito suve i tople predele. Visoke  temperature, naročito ako se javljaju u vreme sazrevanja plodova, smanjuju kvalitet i visinu prinosa u tekućoj i narednoj godini. Toplotni udari koji najčešće nastaju sredinom berbe maline, u pojedinim godinama, smanjuju prinos i do 30 odsto. Nasuprot visokim, niske temperature izazivaju prisilno opadanje lišća, manje ili veće izmrzavanje cvetnih pupoljaka i nedovoljno sazrelih izdanaka. U toku zime, ako mrazevi nastupe kada nema snežnog pokrivača, izdanci koji su u zimu ušli nepripremljeni, prisilnim završetkom vegetacije, trpe naknadnu štetu.

   Dobri položaji za gajenje maline su blago nagnute severne ekpozicije u okruženju bukovih šuma. Na njima se ne zadržavaju  hladan vazduh i voda, dok se sneg dugo zadržava i na taj način štiti biljku od izmrzavanja i vetra.

Za uspešno gajenje maline, kao dobri tipovi zemljišta pokazale su se blago opodzoljene ili čiste gajnjače, deluvijumi i aluvijumi. Ova vrsta ne podnosi teška, zabarena, krečna, jako kisela, suva i peskovita zemljišta, kao ni plitka i alkalna, na kojima se javlja hloroza usled nedostatka gvožđa i magnezijuma. U skaldu sa iskustvima iz prakse, najbolje je malinjak podići u blizini dobrih saobraćajnica, električne mreže, što bliže nekom naseljenom mestu, kao i u blizini hladnjača.

        Strategija razvoja tržišta maline kao izuzetno bitne voćne vrste za našu zemlju, trebalo bi da bude bazirana na  produženju sezone gajenja kroz uvođenje novih sorti koje su pogodne za duže čuvanje. Ne treba zanemariti ni značaj   osavremenjivanja pomotehničkih mera i uvođenja gajenja u poluzatvorenom i zatvorenom, odnosno zaštićenom prostoru, potom uvođenje međunarodnih standarda kvaliteta i sertifikacije, unapređenje objekata za pakovanje i transporta do međunarodnog tržišta. Važni su i marketing i međunarodne promocije putem medija i direktno učestvovanje naših proizvođača na međunarodnim sajmovima, kao i ujednačavanje standarda sa zahtevima Evropske unije, te  stvaranje srpskog proizvoda u skladu sa evropskim standardima.

 

Dr. Nataša Kljajić

Mr. Dejan Marinković

Juli 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 555.