Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: KULT MLADOG VINA

Mlada vina izlaze na tržišta pre svih, jer nemaju mogućnost odležavanja, a njihova lepota proističe upravo iz te njihove najranije mladosti i traje svega nekoliko meseci

Voćnost,  aromatičnost  i lepršavost osobine su kojima je teško odoleti. Ovo lepršavo vino se pije na svim meridijanima, od Liona i Pariza, preko Toskane, Beča, Japana, do NJujorka i Bostona, izazivajući pravu planetarnu euforiju.

Vinoteke i restorane uskoro će preplaviti mlada vina, koja donekle izazivaju određene nedoumice kada je reč o samoj proizvodnji. Pridev „mlado“  jasno ukazuju da se radi o vinima  koja počinju da se konzumiraju  u godini kad su i prizvedena, i to svega dva meseca nakon proizvodnje. Otuda i potiče njihov naziv.
Prema rečima diplomiranog inženjera agronimije i enologa LJubice Radan, pod nazivom mlada vina obično se podrazumevaju crvena vina, mada u nekim zapadnim zemljama u mlada vina svrstavaju i pojedina bela.
- Iako većina ljubitelja vina zna da se veliki broj belih i roze vina pije već posle Nove godine i treba da se popiju za godinu dana ili nešto malo duže, ne treba ih mešati sa takozvanim mladim vinima – objašnjava LJubica Radan.

- Mlada vina izlaze na tržišta pre svih, jer nemaju mogućnost odležavanja, a njihova lepota proističe upravo iz te njihove najranije mladosti i traje svega nekoliko meseci. To znači da ovakva vina treba popiti već do proleća, jer nakon toga postaju zamorena, gube svoje arome i lepršavost koja ih krasi.


             Za svakodnevno uživanje i brzu potrošnju

Prilikom proizvodnje ovakvih vina primenjuje se karbonska maceracija. Kako kaže LJubica Radan, proces se sastoji od maceracije celih grozdova pod uticajem ugljen-dioksida (CO2), zbog čega se  taj tehnološki postupak   naziva karbonska maceracija.

- Postupak teče tako što se u tank  pre samog procesa ubacuju celi grozdovi, bez muljanja grožđa, što je uobičajeno kod konvencionalne proizvdonje vina - naglašava Radan.

- To znači da u ovom slučaju nema odvajanja šire i pokožice. U postupku karbonske maceracije, manji deo grozdova koji je na dnu, pod težinom ostalih grozdova blago se izgnječi, pa deo šire koji iscuri počinje da fermentiše. Tokom fermentacije se izdvaja CO2 koji uz CO2 koji je upumpan u tankove, čine prostor u tanku zasićenim ovim gasom. Pod veliki zasićenjem, kvasci moraju da obave proces fermentacije unutar same bobice. Ovim postupkom podstiče se da se izdvajaju velika voćnost i aromatičnost bez izdvajanja gorkih materija od tanina. Time ova vina imaju izraženije voćnost i aromatičnost, bez gorčine i težine na nepcima. Krajnji rezultat jesu upravo lagana, lepršava, ne taninska vina, bez gorčine i punoće. Ovakvi postupci su idealni kod manje taninskih sorti i sorti koje ne mogu da daju velika vina, kao što su „portugizer“ i „game“.
Ljubica Radan podseća da mlada vina nemaju potencijal odležavanja i nikad neće postati velika, ali svakako da imaju svoje mesto među ljubiteljima. Ona su proizvedena za svakodnevno uživanje i brzu potrošnju.To su, kako kaže, vina drugačijeg stila  u odnosu na moćna, puna vina, koja nisu za svaki dan, a ni za svakoga.

 

Z.Milosavljević

Novembar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 559.