Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: BERBA GROŽĐA - NEKAD I SAD

Od spontanih svetkovina u vinogradima do brendiranih manifestacija

Berba grožđa kao završna faza jednogdišnjeg ciklusa i rada u vinogradu, a početna u proizvodnji vina, u prošlosti je na području Fruške gore imala karakter višednevne  svetkovine ispunjene pesmom i igrom. To je naročito bilo uzraženo u 19. veku, sudeći po opisima koje su ostavili mnogobrojni hroničari i istraživači kao što su osnivač muzeja i upravnik Arhiva u Sremskim Karlovcima Kosta Petrović i autor prve istorije Petrovaradina, apotekar Franc Šams. Dokaz za to može se naći i u čuvenoj pesmi „Đački rastanak“ velikana srpskog romantizma Branka Radičevića.
Prema pisanju Koste Petrovića, četrdesetih godina 19. veka berba je počinjala o Krstovdanu 14. odnosno 27. septembra, a tačan dan određivala je policija.


„Već nedelju-dve dana pred berbu vlada užurbanost u karlovačkim vinogradarskim kućama. Sprema se podrum i kačara, pripremaju se prese i burad. Retko je koja kuća naimala beračice i putundžije. U Karlovce su dolazili momci i devojke iz Kovilja, Kaća, Žablja i drugih bačkih sela, kod svojih rođaka i poznanika na mobu i tu ostajali po nedelju i više dana, sve dok se nisu obrali i susedski vinogradi. *Brda se tresu od pesme*, izveštava jedan dopisnik novina, opisujući berbu u fruškogorskim vinogradima. Kad nestane *uja* zatreperi sitna tamburica i odmah se hvata kolo. Predveče se vrađaju beračice u Karlovce sa evenkama na obranicama, uz pesmu, svirku, a ponekad i uz pucnjavu. Dnevni program ovim još nije bio završen. Brzo se večera, preobuče i odlazi na rogalj. Za vreme berbe igralo je kolo na Belilu, u Gornjem i Donjem kraju i u radne dane. Veselje je počinjalo čim se smrkne. Rogljevi su bili osvetljeni fenjerima“, piše Kosta Petrović u svom delu „Karlovci i karlovačko društvo za vreme Brankovog školovanja“ .  

     
Kostić navodi da su se na roglju  nadigravali Sremci i Bačvani, da su to bila mesta na kojima su se čule nove poskočice i nove pesme. „Karlovački festival“ je trajao nedelju dana, a ponekad i više, sve dok se ne oberu svi seljački vinogradi.
Karlovački bogataši za berbu i uopšte za rad u  vinogradima unajmljivali su  radnu snagu sa strane, većinom Slovake iz Stare Pazove. I u tim berbama bilo je svirke, pesme i kola, ali se sve to odigravalo u dvorištima bogataških kuća.

Franc Šams pišući o Petrovaradinu, ali dotičući se i okolnih mesta, pominje i berbe i svrstava ih u kategoriju zabavnih događaja. Kaže da su počinjale polovinom ili pred kraj septembra i trajale do tri nedelje.


„Pripreme za skorašnju berbu  osobite su i glas o njima prenosi se nadaleko i naširoko. Svi seoski mladići i devojke  iz Bačke županije dolaze ovde i ne mami ih niska nadnica od nekoliko groša na dan, već slatko grožđe, gajde i veselo, neobavezujuće društvo. Od svih poslova u toku godine nijedan se naravno, ne obavlja sa više volje i u boljem raspoloženju. Raspoloženje i veselje naroda iskazuje se pesmom, klicanjem i grajom. Sve ulice i putevi  su puni praznih i natovarenih kola, čije se kloparanje  čuje do duboko u noć, a započinje opet u sam cik zore,“ zabeležio je u svom delu pred kraj 19. veka Franc Šams, koji se i sam po odlasku iz Petvoradina posvetio vinogradarstvu u Mađarskoj.


U vreme berbanskih svečanosti, napominje Šams, brda u okolini kasno uveče bila su išarana logorskim vatrama, odakle su dopirali  pucnji iz pušaka, remeteći noćnu tišinu. Posebno je poslednji dan berbe svetkovan  uz tamburaše i gajdaše, pesmu, igru i bogatu večeru. Na trpezi je obavezno bio slatki kupus sa ovčetinom, krofne, i slatko vino, što je mnogima bio dovoljan razlog da iz drugih sremskih sela i Bačke idu u berbu.

 

Z. Milosavljević
Septembar 2018.


Više pročitajte u novinama ili u elektronskom izdanju broja 557.