Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

SVAKA VOĆKA BIRA SVOJ DOM

Najbolji kvalitet plodova dobija se u zasadima podignutim na nadmorskim visinama između 400 i 500 metara - Južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim, a severne jabučastim voćnim vrstama – Višestruke prednosti jesenje sadnje - Najbolji predusevi su pasulj, soja, grašak, strna žita…

Voćke u proleće razveseljavaju čoveka, u leto ga hlade, u jesen hrane, a u zimu greju - izreka je koja nastala u našem narodu. Najukusniji su plodovi sa sopstvene njive. Uz poštovanje struke, nije ih teško proizvesti, a jesen je pravo vreme za sadnju.  
        - Sadnju voćaka moguće je obaviti u bilo kom periodu od jeseni do proleća, kada vremenski uslovi to dozvoljavaju i kada je vegetacija u mirovanju – kaže dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. - Najbolja je ipak jesenja sadnja jer preseci žila brže zarastaju, voćke su bolje obezbeđene vodom i takve se sadnice brže i bolje razvijaju.

                                                  Kome smeta mraz  
Dr Keserović takođe naglašava da se prilikom izbora mesta za gajenje voćaka posebno mora obratiti pažnja na pozne prolećne mrazeve i u takvim krajevima ne treba gajiti badem, kajsiju, breskvu i druge vrste koje rano cvetaju i rano zameću plodove, kao ni ranocvetajuće sorte trešnje, višnje i kruške. Ne treba zaboraviti da prema otpornosti na niske temperature postoji velika razlika između sorti. Tako je šljiva “požegača”  znatno otpornija od “stenleja”, kruška ”vilijamovka” od “butire”, orah “šampion” od sorte “esterhazi”…   
Nije svaka njiva za voćnjak - pravilo je koje treba poštovati. Najbolji kvalitet plodova dobija se u zasadima podignutim na nadmorskim visinama između 400 i 500 metara. Uvek treba imati u vidu da su južne ekspozicije, bez obzira na nadmorsku visinu, toplije od severnih. U našim uslovima one su pogodnije za proizvodnju ranih sorti bresaka, krušaka,  trešanja, pa i šljiva, a severne za zimske sorte jabuke i kruške, kajsije i šljive “požegače”. Dr Keserović napominje da je praksa pokazala da južne ekspozicije više odgovaraju koštičavim, a severne jabučastim voćnim vrstama. Prilikom podizanja zasada mora se voditi računa i o nagibu terena koji ne sme biti veliki jer na njemu često dolazi do erozije.
Ne valja zanemariti značaj izbora preduseva. Voćnjake ne treba saditi na mestima na kojima su ranije gajene jagode, paprike, paradajz, patlidžan, krompir. Najbolji predusevi su pasulj, soja, grašak, strna žita…

 

S.Malinović

Novembar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 559.