Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

SAM SVOJ LABORANT

Nije potrebna specijalna laboratorija, niti skupa oprema, dovoljno je iskustvo naših starih koji su klijavost semena proveravali koristeći slanu vodu ili plastičnu bocu, a zdravlje testirali u improvizovanom klijalištu u sopstvenoj kuhinji

Sortno seme povrća je skupo a ne može se uvek do u gram isplanirati potrebna količina. Baštovani zbog toga sve što pretekne upakuju u originalnu ambalažu i sačuvaju za narednu godinu. Iako selekcionisano, i takvo seme sledeće godine gubi izvestan procenat klijavosti.

Kvalitet tog semena svakako treba proveriti, a to se lako može učiniti bez posebne laboratorije i skupe opreme. Dovoljno je iskustvo naših starih.

 

Što ne valja - isplivaće na površinu

 

Najbrži test je potapanje semena u rastvor kalijum-permanganata, ili obične, kuhinjske soli. Klijavo će potonuti na dno, a šturo, mrtvo seme će isplivati na površinu.

Prvo se u posudi napravi blagi rastvor kuhinjske soli. Za seme krastavca, na primer, 30 grama soli se rastvori u litru vode, a za papriku, paradajz, patlidžan, kupus, pravi se rastvor od 50 grama soli u litru vode. U slani rastvor se potope semenke. Najjednostavnije je da se potopi 100 semenki i sačeka 10 do 15 minuta. Štura zrna se pokupe i prebroje i lako izračuna klijavost. Klijave semenke, one što su ostale na dnu, pokupe se, dobro isperu u nekoliko voda, prosuše i tek tada mogu da se seju.
Klijavost tikvica i tikava se ispituje na drugi način. Suvo seme se položi u tankom sloju na ravnu površinu. Opet je zbog lakše računice najbolje odvojiti 100 semenki. Uzme se plastična flaša sa zatvaračem, dobro zatvori i protrlja. Flaša će se naelektrisati elektrostatičkim nabojem i dovoljno je da se njome pređe iznad semenki. Šture će se zalepiti na nju pa ćemo tako znati koliko ima klijavih zrna. Radi veće sigurnosti, potrebno je da se ovaj postupak ponovi u više navrata.

 

Salveta, vrećica i vlažna gaza

 

Sledeći korak u ovom poslu je ispitivanje zdravstvene ispravnosti semena. Nije dovoljno znati da li će seme klijati, već valja utvrditi kakve će se biljke iz njega razviti.
Za ovaj posao valja pripremiti "klijalište". Uzme se parče sterilne gaze, potopi u ohlađenu prokuvanu vodu i raširi na tanjir. Preko nje se rasporedi deset semenki iz gomile sa klijavim. Sve se pokrije navlaženim papirnim ubrusom ili salvetom i smesti u polietilensku vrećicu koja ima rupice. Čuva se  na sobnoj temperaturi, a jedini posao "laboranta" je da proverava da li je gaza uvek vlažna(ne mokra).

 

S.Mujanović

Januar 2019.


Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 561.