Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

SAKSIJE ILI VREĆE UMESTO JAMIĆA

Seje se rano u proleće, kada i običan spanać, listovi dospevaju za berbu kroz 45 dana, a plod sazreva krajem leta

 

Prednosti ovakvog uzgoja su višestruke: mogu da se iskoriste nepogodna, odnosno zemljišta teškog mehaničkog sastava i neodgovarajuće pH vrednosti, znatno je veća gustina sadnje, borovnica je zaštićena od zemljišnih štetočina, olakšano je njeno zalivanje...

Povećana je tražnja za plodovima borovnice na svetskom tržištu, a ona je zasnovana na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća.

Visokožbunasta borovnica postaje sve značajnija vrsta jagodastih voćaka u našoj zemlji. U poslednje vreme raste interesovanje za zasnivanje novih i proširivanje već postojećih zasada. Trenutno se prostiru na ukupno oko 1.000 hektara i očekuje se dalji rast. Najveći broj podignutih zasada nalazi se u okolini Arilja, Užica, Bajine Bašte, LJiga, Mladenovca, Aranđelovca, Topole, Kragujevca, Šapca, Loznice, Knjaževca i Vlasinskog jezera.

Sorta “djuk” zauzima dominantno mesto na plantažama zahvaljujući visokoj rodnosti i odličnom kvalitetu ploda, a posebno ranom vremenu zrenja. Za berbu pristiže u prvoj dekadi juna do početka jula, čime se obezbeđuje snabdevanje inostranog tržišta svežim plodovima u vreme kada se javlja deficit u ponudi.

 

Velika ulaganja u savremene plantaže 

 

Ulaganja u podizanje zasada borovnice su velika – kaže dr Jasminka Milivojević, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. - Sve više se podižu savremene plantaže ove voćne vrste. A razloga ima nekoliko. Pre svega, povećana je tražnja za plodovima borovnice na svetskom tržištu, a ona je zasnovana na svesti potrošača o hranljivim i lekovitim svojstvima ovog voća. Takođe, snabdevenost domaćeg tržišta borovnicama je nedovoljna, a ne treba zanemariti ni veleprodajnu cenu plodova, koja je visoka i iznosi do šest evra po kilogramu.

 

Jedan od ograničavajućih činilaca gajenja visokožbunaste borovnice su neadekvatni ekološki uslovi na mnogim lokalitetima u Srbiji. Naime, ova voćka zahteva zemljišta kisele reakcije i rastresite strukture, koja su dovoljno vlažna i bogata šumskim humusom. Radi prevazilaženja problema vezanih za otežano pronalaženje pogodnih zemljišta, kao i potrebe za sprečavanjem štetnog dejstva zemljišnih štetočina, u poslednje vreme počinje da se primenjuje hidroponski, odnosno uzgoj u saksijama i vrećama od agrotekstila u kojima se nalazi određena supstratna smeša.

Prednost ovakvog uzgoja je što mogu da se iskoriste nepogodna, odnosno zemljišta teškog mehaničkog sastava i neodgovarajuće pH vrednosti. Takođe, veća je gustina sadnje. Broj biljaka po jednom hektaru se kreće od 4.170 do 5.550, dok je u sistemima gajenja u zemlji on mnogo manji - između 2.200 i 3.300. U ovakvim uslovima borovnica je zaštićena od zemljišnih štetočina, olakšano je zalivanje sa odličnom drenažom supstrata i programiranjem prihrane, čak i u uslovima povećane količine padavina. Prednost je i to što se osušene, izmrzle ili obolele borovnice jednostavno izmeštaju iz zasada i zamenjuju novim.

 

S.Malinović 

Mart 2019.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 563.