Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

PROTIVGRADNA MREŽA ČUVA ROD

Ispitivanja su pokazala da se siva protivgradna mreža može primenjivati u zasadima borovnice bez negativnog uticaja na kvalitet ploda

Visokožbunasta borovnica spada u grupu jagodastih vrsta voćaka, koje zahtevaju dovoljno svetlosti za svoj rast i razvoj. Međutim, gajena na otvorenom polju u uslovima prejake osunčanosti, u kombinaciji sa visokom temperaturom i deficitom vlage, ova voćna vrsta može biti izložena stresu. Visoke temperature iznad 30 oC, posebno ako se javljaju u fazi cvetanja i sazrevanja plodova, i ako traju duže, mogu da nanesu značajna oštećenja. Takođe, borovnica nema korenove dlačice pa ne može da obezbedi dovoljne količine vode u vreme visokih temeperatura. U takvim uslovima postavljanje protivgradne mreže ima svoje prednosti. To su potvrdila i ispitivanja dr Jasminke Milivojević, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Pokazalo se da primena mreže utiče pozitivno na većinu ispitivanih fizičkih i hemijskih osobina ploda, odnosno masu ploda, sadržaj rastvorljive suve materije, ukupnih antocijana i fenola.

   Uticaj modifikovane mikroklime pod sivom protivgradnom mrežom na kvalitet ploda sorte borovnice „bluecrop” praćen je tokom 2013 i 2014. godine u zasadu borovnice koji se nalazi u blizini Mladenovca, na nadmorskoj visini od 145 metara. Zasad je zasnovan u proleće 2011. godine,  trogodišnjim sadnicama. Primenjeno rastojanje sadnje je 3 m imeđu redova i 1 m u redu (3.300 žbunova po hektaru). Siva protivgradna mreža je postavljena pred početak fenofaze cvetanja, od sredine aprila u prvoj, odnosno od kraja marta u drugoj godini ispitivanja. Veličina otvora na mreži je 2,8 x 8 mm. Betonski stubovi visine 4 m i prečnika 8 x 7 cm postavljenisu  na rastojanju od 8 m u redu.

   Ispitivanjem je obuhvaćeno 80 žbunova. Svaka parcela se sastojala od onih koji su bili pokriveni sivom protivgradnom mrežom i nepokrivenih na otvorenom polju. Od početka cvetanja do kraja zrenja borovnice mereni su temperatura, relativna vlažnost vazduha i intenzitet svetlosti na visini od 1,2 metra u proizvodnom prostoru biljaka.

   U obe ispitivane godine intenzitet svetlosti je bio u proseku manji za 5 do 20 odsto pod protivgradnom mrežom. Smanjenje je bilo znatno veće tokom vedrih dana kada je bio i veći intenzitet svetlosti. Do sličnih rezultata su došli i drugi stručnjaci proučavajući propustljivost crne mreže za sunčevo zračenje, koja je bila dva puta niža nego kod kristalnih mreža tokom sunčanih dana. Razlika u količini svetlosti u proizvodnom prostoru biljaka gajenih pod sivom protivgradnom mrežom i na otvorenom polju je bila manja tokom oblačnih dana.

 

S.Malinović

Jun 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 554.