Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

OTKUD DRENJINA U BOŽIĆNOJ ČESNICI

Zdrav ko dren kaže se za osobu koja nema zdravstvstvenih tegoba, a plod ove biljke neodoljivog je ukusa i izuzetne lekovitosti

Izreka je nastala u našem narodu   zahvaljujući ovoj biljci  čiji su crveni plodovi, drenjine, od davnina poznati po blagotvornim svojstvima.   Bila je simbol  otpornosti, čvrstine duha…
Prema predanju, dren je bio drvo naših predaka. Ukoliko ga nije bilo blizu mesta gde su podizali kuće, sadili su ga da porodici donese zdravlje i dugovečnost. Smatrali su da je dren  zdrav od semena do ploda. Čuvali su ga, uživali u ukusnim crvenim,  plodovima neodoljivog ukusa. Gostili su se sušenim, pili sok tokom dugih zimskih dana, mazali na hleb pekmez.. Žilavo i  suvo  tvrdo drvo – drenovinu  koristili su za pravljenje različitih predmeta i alata. A, posle nekoliko vekova skoro ga zaboravili.
Dren je žbun koje se najčešće može videti na suvim, sunčanim i kamenitim stranama listopadnih šuma. Kora starijih stabala je ispucala, sa sunčane strane je crvenkasta. Listovi su  zeleni, izduženi naspramno raspoređeni, a u jesen poprimaju crvenkastomrku boju. Cvetovi su žuti, skupljeni u cvasti i pojavljuju se   uglavnom u martu, pre nego što žbun olista. Plod drena se može opisati kao mešavina trešnje i masline. To je  drenjina, boje trešnje, a oblika masline.  Sazreva  početkom septembra i može se brati do sredine oktobra, što uglavnom zavisi od klime i nadmorske visine.
Najbolje su  kad dobiju tamnocrenu boju, kad omekšaju i kad su slatkokiselkastog ukusa. Sadrže veliku količinu prirodnog šećera, organske kiseline, pektine, tanine i   izuzetno mnogo vitamina C (čak dvostuko više od pomorandže).
   
Drenjine se svrstavaju u bezglutensku hranu,  pa se nedozreli plodovi konzervišu u slanoj vodi kao masline. U planinskim krajevima naše zemlje gde dren inače uspeva, pravi se  aromatična rakija drenovača prepoznatljiva po bledocrvenoj boji.
Naučnici su ustanovili da drenjine, kora stabla i listovi imaju antimikrobno svojstvo. Tanini i pektini iz ploda povoljno deluju na sluzokožu želuca i creva. Mesnati deo ploda i ulje iz semenki može da se koristi za regeneraciju kože i sluzokože. Drenjina poboljšava rad jetre i bubrega, odnosno koristi se za detoksikaciju organizma
Čajevi od kore i ploda   blagotvorni su kod upale grla, ali se koriste i kod  malokrvnosti, boginja,  bolesti bubrega,  dijabetesa  i za zaceljivanje rana. Drenjine jačaju imunitet, deluju kao diuretik, sprečavaju zadržavanje vode u organizmu, te pomažu snižavanju krvnog pritiska.
Sok, slatko, pekmez i džem  od zrelih drenjina  dobri su gotovo koliko i sveži plodovi. Zato se smatraju prijatnim i  lekovitim poslasticama koje bi što češće trebalo da se nađu na trpezi. U našim krajevima se za Božićne praznike kada se priprema česnica, pored oraha, doda i drenjina, da cela porodica bude Zdrava kao dren.

 

D.Radivojac

Septembar 2018.


Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 557.