Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ODMERITI KOLIČINU AZOTA

Zbog kasne primene azotnog đubriva može doći do produžetka vegetacije i lošijeg sazrevanja loze, a   time i do veće osetljivosti vinove loze na mrazeve

Brojnim ispitivanjima je potvrđeno da se đubrenjem može povećati prinos i kvalitet grožđa. Prilikom primene ove mere mora se voditi računa o vremenu, količini i načinu dodavanja hraniva. Potrebni hranljivi elementi moraju biti zastupljeni u pristupačnom obliku, optimalnim količinama i povoljnom odnosu.

   Količine hraniva koje treba đubrenjem da se dodaju moraju biti u skladu sa potrebama vinove loze. Za njihovo određivanje postoji više metoda. Vizuelna ocena nedostatka hranljivih elemenata podrazumeva uočavanje karakterističnih promena  na čokotima. Međutim, ovde treba biti oprezan, jer je neophodno dobro poznavati karakteristične znake nedostatka pojedinih   elemenata, ali i ekološke uslove sredine i fiziologiju vinove loze. Tako pored određenih znakova nedostatka jednog hranljivog elementa, slični mogu postojati i kada nedostaje  neki drugi element ili iz nekog drugog razloga. Metoda vizuelne procene ima ograničenu upotrebu u utvrđivanju potreba za đubrenjem vinove loze jer kad se ispolje znaci nedostatka nekog hranljivog elementa može biti tehnički otežano njegovo nadoknađivanje ili, pak, prekasno.

    Takođe, uvek treba imati u vidu da ulogu jednog  hranljivog elementa ne mogu da preuzmu drugi, čak i kada su prisutni u optimalnim količinama i ma koliko bili srodni sa onima koji nedostaju. Svaki od ovih elemenata ima specifičan značaj za vinovu lozu.

    Azotu pripada posebna uloga tokom porasta i razvoja raznih delova čokota, a naročito lastara, korena i listova. Veoma je korisno dejstvo ovog elementa na siromašnim zemljištima sa manjim sadržajem humusa, u oslabljenim zasadima i kod manje bujnih sorti. Smatra se da najveću potrebu za azotom vinova loza ispoljava u fazi intenzivnog porasta listova, lastara i bobica. U uslovima kada ga nema dovoljno dolazi do opšteg slabljenja čokota. Lastari slabije rastu, imaju kratke internodije, bledozelene listove, a može doći i do osipanja cvetova, sitnozrnosti i rehuljavosti grozdova. Štetno deluje i suvišna količina azota, posebno ako pri tome nedostaju fosfor i kalijum. Ispoljava se u prebujnom porastu lastara, prevelikom osipanju cvetnih pupoljaka i cvetova i pojavi rehuljavih grozdova. U takvim uslovima produžava se vegetacija do kasno u jesen, slabo je i kasno sazeravnje grožđa i lastara, što je posebno nepovoljno u severnijim vinogradarskim područjima. Takođe, manja je i otpornost vinove loze na niske zimske temperature. 

     Stručnjaci često ističu značaj stručne primene azotnih đubriva. Da bi se izbegle greške preporučuju  da se norme, odnosno doze koje treba primeniti u vinogradu određuju na osnovu analiza listova i zemljišta. Ne treba zapostaviti činjenicu da su azotna mineralna đubriva lako pokretljiva i rastvorljiva, zbog čega se dodaju početkom vegetacije, najbolje neposredno pre cvetanja. Predviđena količina se može rasporediti u više navrata. Ovde je potreban oprez jer kasnom primenom azotnog đubriva (znatno posle oplodnje) može doći do produžetka vegetacije i lošijeg sazrevanja loze a samim tim i do veće osetljivosti vinove loze na mrazeve.

 

S.Malinović

Mart 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 551.