Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

NEKADA SIROTINJSKA HRANA DANAS POSLASTICA BOGATIH

Specifičnog ukusa i mirisa, sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka, „srpska banana“ našla se na trpezama svih naroda sveta

Nekada hrana siromašnih, danas na meniju najskupljih restorana, može da se jede sveža, dinstana, kuvana, pečena, pržena, od nje se pripremaju slatka i slana jela, osnova je mnogih voćnih sirupa i marmelada, a na organizam blagotvorno utiče i sveže ceđen sok.
Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija.  

Jesen je zlatno doba koje donosi obilje zrelih plodova i bašte boji u tople žute i smeđe tonove. Dozrele su i bundeve - tikve, ludaje, misirače, duleci, kako ih gde nazivaju, a ne bez razloga, često i "srpska banana". Mit o bundevi kao hrani siromašnih odavno je srušen. Sa obiljem dragocenih lekovitih sastojaka nezaobilazna je namirnica na trpezama svih naroda sveta, pa i onim u najluksuznijim restoranima. Može da se koristi tokom cele zime, čak i u rano proleće, jer stajanjem ne gubi nijedan od hranljivih sastojaka.
Specifičnog ukusa i mirisa, ova jednogodišnja zeljasta biljka stigla je iz Južne Amerike, gde je vekovima bila glavna namirnica u ishrani indijanskih starosedelaca.  Od nje mogu da se pripremaju slatka i slana jela, osnova je mnogih gustih sokova i marmelada, može da se jede sveža, dinstana, pečena, pržena, a na organizam izuzetno blagotvorno utiče i sveže ceđeni sok.

 

Za sreću vam je možda dovoljna - bundeva

 

Bundeva se, međutim, ne uzgaja samo zbog jestivig ploda, koji može biti težak i više desetina kilograma, već i zbog semenki bogatih uljima karakterističnog ukusa i mirisa koje daje posebnu aromu jelima, a odlične su kao dodatak salatama i čorbama.
Manje je poznato da plod bundeve sadrži aminokiselinu koja podstiče izlučivanje serotonina, hormona koji stvara vedro raspoloženje i osećaj sreće. Zato je mnogo bolje da, osoba koja je neraspoložena, umesto tableta pojede krišku kuvane ili, još ukusnije, pečene bundeve.
Plod bundeve obiluje vodom, ima je čak 90 procenata, ali i mnogim mineralima i vitaminima, zbog čega je idealna namirnica za sve koji žele da smršaju. Sadrži karoten ili provitamin A, vitamine C i B grupe, ali i niacin i folnu kiselinu. Od minerala najviše ima kalijuma, fosfora, kalcijuma, cinka, selena i gvožđa, kao i mnogih oligo i mikro elemenata, ali i više od 60 procenata nezasićenih masnih kiselina i biljnih proteina, belančevina, pektina, celuloze i drugih biljnih vlakana, što je čini lako svarljivom. Masnoće skoro da nema - u 100 grama bundeve nalazi se samo tridesetak kalorija.
Plod bundeve se u narodnoj medicini preporučuje kao diuretik za izbacivanje suvišne vode iz organizma, a zahvaljujući betakarotenu, čuva vid i mrežnjaču štiti od katarakte. Tamnožuta bundeva sadrži i specifičnu kiselinu koja deluje protiv kancerogenih ćelija.  Može da pomogne i osobama sa obolelim, proširenim venama. Dovoljno je da se sveža bundeva izrenda, stavi kao oblog na bolno mesto i tu drži dok se ne sparuši. NJu mogu da jedu i dijabetičari, pod uslovom da je ne zaslađuju, kao i osobe sa oboljenjima želuca i tankog creva. Ko ima psorijazu, bundevu treba da jede svakodnevno.

 

S.Mujanović

Decembar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 560.