Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

NAUKA PRETOČENA U ČAŠU

Sa kolekcijom koja sadrži više od sedam stotina sorti i klonova, Departman je najveća banka gena u ovom delu Evrope

U Sremskim Karlovcima, nadaleko poznatim po kulturno-istorijskom nasleđu i duhovnosti, ali i po istaknutoj vinogradarsko- vinskoj tradiciji koja se proteže kroz vekove,  1. aprila 1947. godine nikla je jedna od najstarijih naučno-istraživačkih ustanova na teritoriji Vojvodine, pa i Srbije - Pokrajinski zavod za vinogradarstvo i vinarstvo, sadašnji Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, koji funkcioniše kao sastavni deo  Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. Departman je danas moderna obrazovna i naučna institucija, čije ogledno polje za vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima predstavlja poligon za istraživanje sorti vinove loze, selekciju i stvaranje novih, obuku studenata, ali i proizvodnju grožđa i vina, koja dospevaju do nepca ljubitelja tog pića. Sa kolekcijom  koja sadrži više od sedam stotina sorti i klonova, Departman je najveća banka gena u ovom delu Evrope. 
        -Naš primarni zadatak jeste vinogradarstvo – kaže enolog na oglednom dobru Siniša Ostojić. -  Bavimo  se ispitivanjem sorti vinove loze iz raznih delova sveta i pratimo kako se one ponašaju u našim agroekološkim uslovima. Od svake sorte imamo po šest čokota, istog uzgojnog oblika i manje-više na istom zemljištu, i kod njih se meri koliki je prinos, šećer, kiseline, rH vrednost, i ti podaci  se posle statistički obrađuju. Od onih  koje nam se učine interesantne, pravimo  mikrovinifikaciju. Imamo ih na desetine, nekad i stotine svake godine. Vina proizvedena u tom istraživačkom procesu se u određenom trenutku probaju, ocenjuju i prate iz godine u godinu. 
             Pored ispitivanja već stvorenih sorti, napominje Ostojić, u ovoj naučnoj kući bave se i oplemenjivačkim radom. Taj posao odvijao se u  nekoliko etapa od nastanka Departmana, odnosno Instituta za vinogradarstvo, kako Karlovčani još uvek nazivaju ovu instituciju u svom mestu. U  prvoj generaciji  radilo se na tome da se poboljšaju domaće sorte. Iz te prve skupine novonastalih sorti poznati su, između ostalih,  „sila“ i „probus“.
          -To  je dugotrajan proces i da bi se stvorila jedna sorta treba da protekne 20 do 30 godina – objašnjava Siniša Ostojić i dodaje da samo priznavanje nove sorte ne garantuje da će je vinogradari prihvatiti, jer među njima vlada izraziti tradicionalizam. - U drugoj etapi oplemenjivačkog rada  cilj je bio da se poveća otpornost na niske temperature. I u toj grupi su postignuti dobri rezultati, iako sorte uglavnom nisu  zaživele.  U trećoj generaciji težilo se dobijanju sorti koje će biti optporne na najvažnije bolesti – pepelnicu i plamenjaču. Takve su, na primer, „panonija“ i „bačka“. Poslednja koja je priznata je „dionis“, nastala ukrštanjem „kaberne frana“ i jedne naše sorte – „panonije“. 
                Departman u Karlovcima poseduje 14 hektara vinograda, a polovina roda s te površine završi u podrumu, odnosno u vinima. Oko dva hektara su eko vinogradi u koje mehanizacija ne zalazi i ne primenjuju se nikakva zaštitna sredstva. U paleti departmanskih vina mogu se naći   „sila“, „italijanski rizling“, i to klon SK-54, stvoren upravo u ovoj naučnoj kući, „roze“, koga ne proizvode od sopstvenih  sorti, a ovogodišnji  je nastao od „muskat hamburga“, „frankovke“ i „merloa“. Asortiman vina još čine „probus“, kojeg smatraju krunom svoje proizvodnje, te „petra“, koja je ponela epitet damskog vina. To je sorta nastala u drugoj generaciji ukrštanja i od nje, s obzirom da nakuplja mnogo prirodnih šećera, proizvode desertno vino. Kada to godina dozvoli, ovde se  proizvodi i  „dekanovo vino“ – kupaža „probusa“, „merloa“ i „kaberne sovinjona“ u različitim odnosima u zavisnosti od godine. Ono što u ovoj vinskoj kući ljubitelji vina neće naći, jeste „bermet“. Nekada je i to tradicionalno karlovačko desertno vino bilo u njihovom sortimentu, ali su u međuvremenu odustali od njega.
 
Z. Milosavljević
Mart 2019.
 
Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 563.