Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

LEBLEBIJA SE VRATILA NA VELIKA VRATA

Zbog obilja hranljivih materija, upotrebljava se kao zamena za meso, od nje se pripremaju ukusno varivo, humus, prži se, a proizvodi se i brašno i testenina

Visok procenat biljnih vlakana utiče na snižavanje holesterola. Podstiče aktivnost mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema i poboljšava kvalitet kostiju. 

- Pretkulture su detelina, pšenica i druge okopavine, a uslovi i način gajenja isti su kao kod soje
 
Leblebija se nekada sporadično gajila i kod nas, ali se već dugo ne može videti u vojvođanskim baštama. Na tržištu je donedavno bila dostupna samo uvozna. S obzirom na to da ljudi sve veću pažnju posvećuju zdravoj ishrani, Nemanja Mirilov, ekonomista po obrazovanju a zaljubljenik u biljke i uspešni ratar iz Bačkog Gradišta, tragajući za novinama, otkrio je i ovu biljku. S obzirom na mogućnost raznovrsne upotrebe, očekuje da će  u budućnosti ona biti izuzetno tražena.
Iako leblebija (Cicer arietinum), naut, ceci, slanutak ili slani pasulj, kako je nazivaju u različitim krajevima, ima veliki broj hranljivih materija značajnih za zdravlje čoveka, malo je poznato kako se proizvodi. Nemanja je o ovoj biljci najviše podataka našao na internetu. Zaključio je da može da se gaji i kod nas i pre tri godine započeo proizvodnju. Zasejao je jedno jutro i rezultati su bili više nego zadovoljavajući. Svakog proleća okupljao je i druge mlade proizvođače i njihove njive sada zauzimaju 20 hektara.
 

Počeo bez predznanja, ali i bez konkurencije

 

- Prve godine seme sam poručio iz Rusije, a sledećih proleća posejali smo ono iz sopstvene proizvodnje - priča ovaj ratar. - Zainteresovao sam se za ovu biljku baš zato što je ovde niko ne uzgaja. Tržište je veliko, nema konkurencije, pa sam, kao ekonomista, napravio dobar marketing i sopstveni brend. Pretkulture su detelina, pšenica i druge okopavine, kao kod soje, i sa te površine sam  već prvog leta dobio dve tone kvalitetnog zrna.
Kako je u svom selu, a i šire, jedini proizvođač, nije imao sa kime da razmenjuje iskustva. Na internetu je saznao da su uslovi i način gajenja isti kao kod soje. Seme je posejao na međuredno rastojanje od 70 centimetara,   a u redu razmak između biljaka bio je 5 do 10 centimetara. Optimalan rok za setvu je između 15. aprila i 1. maja, a usev se skida oko 20. avgusta.
- Pošto smo želeli potpuno prirodan proizvod, bilo  je potrebno dosta fizičkog rada - kaže Nemanja. - Seme smo tretirali bakterijama koje ubrzavaju nicanje, a biljke četiri puta okopavali da bismo razbili pokoricu i uništili korov. Iako kod nas još uvek nema ni bolesti ni štetočina koje je ugrožavaju, ipak smo je štitili rastvorom koprive.
 

Prirodni lek za anemiju 

 

Inače, leblebija je niskokalorična namirnica i sadrži kompleks vitamina B i vitamin C. Bogata je magnezijumom, kalcijumom, fosforom, gvožđem, folnom kiselinom, bakrom i proteinima. Prema nekim istraživanjima, sadrži dva puta više gvožđa od mesa i smatra se prirodnim lekom protiv anemije. Pozitivna dejstva na čovekovo zdravlje ogledaju se u tome što blagotvorno deluje na varenje i ublažava probleme sa digestivnim traktom.
Zbog visokog procenta biljnih vlakana, utiče na snižavanje holesterola. Podstiče aktivnost mišića, nerava, kardiovaskularnog sistema i poboljšava kvalitet kostiju. Jedino nije preporučljivo da se u ishrani koriste mlade mahune jer sadrže mnogo oksalne i jabučne kiseline. 
Seme leblebije priprema se na različite načine. Može da se koristi kao varivo, a ukusno je i kada se ostavi u vodi da proklija. Neizostavan je sastojak sve popularnijeg humusa. Bitno je da se konzumira u malim količinama. Za one koji nisu probali, ukus leblebije sličan je pečenom kestenu. Veoma je dobra zamena za meso, i u ishrani je najviše koriste vegetarijanci i vegani. U "potrošače" leblebije, osim njih, ubrajaju se i konzumenti organske i zdrave hrane.

 

S.Mujanović

Decembar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 560.