Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

KRALJICA CVEĆA SA BEZBROJ LICA

Pre sadnje najvažnije je odabrati odgovarajuće mesto na kojem će imati dovoljno svetlosti i koje će omogućiti kraljici cveća  da zasija u svojoj punoj lepoti i da obilno cveta

Ruža nije probirač zemljišta. Uz pomoć  hraniva, komposta ili humusa, kvalitet mu se može poboljšati.  Ona može da raste i na peskovitom tlu. Treba obratiti pažnju na to da mesto na kom se planira sadnja ne bude ispod krošnji drveća i borova, da ima dovoljno protoka vazduha, ali da ne bude na vetrometini.
Najtraženije su crvene ruže. Mnogi se opredeljuju za mirisne ruže, zanimljive su im i šatirane. Ako od ruža prave slatko i sokove, traže i one koje su pogodne za to, a to su stari mirisni primerci.

Najpogodinije vreme za sadnju ruža, kažu stručnjaci,  jeste jesen. Nakon prestanka vegetacije, to obično bude krajem oktobra i početkom novembra, mada zbog klimatskih promena može doći i do odstupanja, idealno je doba za taj posao. Vrsni poznavaoci i uzgajivači ruža, članovi porodice Ševar iz Petrovaradina, koji od 1921. godine poseduju rasadnik ruža, ali i drugih vrsta biljaka, napominju da je pre sadnje navažnije odabrati odgovarajuće mesto koje će omogućiti kraljici cveća, ruži, da zasija u svojoj punoj lepoti i obilno cveta.
- Važno je znati da ruže vole mesto na kojem  će imati  dovoljno svetlosti  – kaže Ivan Ševar, pripadnik treće generacije u tom uspešnom porodičnom biznisu. – Minimalno im je potrebno šest do sedam sati sunca u toku dana. Kakva je podloga za sadnju - najmanje je važno. Ruža nije probirač zemljišta. Uz pomoć  hraniva, komposta ili humusa, kvalitet zemljišta može se poboljšati.  Ona može i na peskovitom zemljištu da raste. Treba obratiti pažnju na to da mesto na kom se planira sadnja ne bude ispod krošnji drveća i borova, da ima dovoljno protoka vazduha, ali da ne bude na vetrometini. Bez obzira na to što nije probirač tla, treba povesti računa da joj podloga nije takva da se previše zadržava vlaga, s obzirom na to da ona pogoduje razvoju gljivica, i izbegavati površinu na kojoj su i pre uzgajane ruže.

 

Izbor vrste određuje pravila sadnje

 

Jelena Ševar, pejzažni arhitekta, koja sa bratom Ladislavom, studentom treće godine voćarstva i vinogradarstva, ocem Ivanom i majkom Cvitom, a do pre koju godinu i sestrom Ivanom,  učestvuje u tom porodičnom poslu, napominje da  sadnja zavisi i od izbora ruže. Za svaku vrstu važe različita pravila kada je u pitanju razmak sadnje - tako  čajevke valja saditi na 40 do 50 cm, floribunde na 30 do 40, minijaturne zahtevaju gušću sadnju na 25 do 30 centimetara. Penjačice treba saditi na razmaku od 100 do 200 cm, grmolike na nešto manjoj udaljenosti jedne od druge, a to je 80 do 100, polegle se sade tri do pet komada na kvadratni metar, dok ruže stablašice najčešće idu pojedinačno i razmak se ostavlja na volju kupca.

Iako je najvažniji uslov koji ruža traži sunce, ipak treba pre sadnje zemljiše  na odgovarajući način pripremiti. Ta priprema zahteva, ukoliko je zemljište  podvodno, drenažu u vidu kanala za odvod vode, a u slučaju da je u pitanju glinovito i peskovito tlo, poboljšavanje njegovog mineralnog sastava dodavanjem humusa ili komposta.
To kakva će novozasađena ruža biti  zavisi i od pravilne sadnje. Valja slediti uputstva  koja, na primer, Ševarovi obavezno daju uz sadnicu  i zatim  negovati ružu. Ivan Ševar kaže da je potrebno biljku blagovremeno  zaštititi od  bolesti, jer kada oboli, efekti zaštite su slabiji.

 

Biljka se leči dok je zdrava

 

-O biljci se vodi briga dok je najzdravija - ističe on. - Zaštitu valja započeti oko 15. aprila, posle pojave prvih listova, a dalje se prska na 10 do 15 dana. Taj period je kraći, 8 do 10 dana, ako se sunce i kiša smenjuju naizmenično.
Jelena dodaje da pravila struke  nalažu da se, kada se zasniva zasad, jedna sorta i ista boja koriste na jednoj površini, ali da praksa pokazuje da ljudi vole da mešaju i jedno i drugo. Ako se radi s dve boje,  trebalo bi da jedna boja bude zastupljena u jednoj, a druga u drugoj leji.
-Imamo širok asortiman - mnogocvetnica, čajevki, patuljastih, ruža raznih boja i veličina, da se zadovolji svačiji ukus - kaže Jelena. - U principu, ljudi najviše traže crvene ruže. Bez obzira da li je  čajevka, mnogocvetna,  mini, puzavica, crvena ruža je najprodavanija. Dosta njih  traži mirisne ruže, zanimljive su im i šatirane. Pošto mnogi od ruža prave slatko i sokove, traže se i one koje su pogodne za to, a to su stari mirisni primerci. Obično dolaze po preporuci, ili imaju već nekakvo iskustvo, i toga se drže, pa  teško prihvataju preporuke. Tek kada se na praktičnom primeru uvere u ono što im savetujete, spremni su da prihvate to što im preporučujete.

 

Z.Milosavljević

Novembar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 559.