Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

IZUM BOGOVA I SLAST ZA GURMANE

Legenda kaže da su bogovi, umorni od stvaranja sveta, načinili tartufe da bi se počastili i obnovili snagu, zato su im podarili božanski ukus

Savetnik Marije Terezije Fridrih Vilhem fon Taube  otkrio je da u sremskim šumama u “trtufima vlada obilje” i da po kvalitetu ne zaostaju za pijemontskim. Tartufe istraživao kralj Milan, u čije vreme su uvezeni prvi psi koji su otkrili dve najskuplje vrste tartufa u okolini Kragujevca.
 
Slast tartufa, tajanstvenih stanovnika podzemlja velikih šuma, nije otkriće savremenog čoveka. Poznavali su je i naši preci i drevni narodi. Postoje podaci da su za tartufe znali stari Egipćani, Rimljani, Grci, te su ih jedni nazivali đavolskom hranom, a drugi - hranom bogova. 
Po predanju, tartufi su plodovi jesenjih kiša i grmljavine. Legenda kaže da su bogovi, umorni od stvaranja sveta, načinili tartufe da bi se počastili i obnovili snagu. Zato su im podarili božanski ukus. Ali, postali su dostupni ljudima kada su ih  divlje svinje otkrile i otkopale. Strast Rimljana prema ovom daru prirode  slikovito je opisao Plinije Stariji, navodeći da su neki carevi  čak i zube polomili dok su se sladili velikim tartufima.
Tajna prirode tartufa otkrivena je tek u 17. veku, kada se saznalo da rastu i kod nas. Savetnik Marije Terezije Fridrih Vilhem fon Taube, putujući Balkanom,  otkrio je da u sremskim šumama u “trtufima vlada obilje”, da po kvalitetu ne zaostaju za pijemontskim, ali da tamošnje stanovništvo nema saznanja o njima.
Istraživanjem tartufa bavio  se i kralj Milan Obrenović, pa su u to vreme uvezeni i prvi psi, koji su otkrili dve najskuplje vrste u okolini Kragujevca.
Velika akcija pronalaženja tartufa u Srbiji organizovana je sredinom prošlog veka, kada su otkriveni u Morovićkim šumama, u okolini Pančeva i u Rgotskoj šumi kod Lapova.
Naši tartufi  su veoma popularni i traženi na evropskom, pa i svetskom tržištu, te ih sa ovih  prostora krijumčare stranci, ali  i naši “lovci na dragulje”. Te gljive koje u svetu važe kao poseban delikates, nisu  zaštićene CITES konvencijom, samo nacionalnim propisima, što znači da je za njihov izvoz potrebna posebna dozvola. Pošto se propisi skoro i ne poštuju, neretko  naši carinici na graničnim prelazima, posebno na prelazu Batrovci, sprečavaju krijumčarenje tartufa.
 
D.Radivojac
Januar 2019.
 
Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 561.