Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

IZ BAŠTE U PODRUM, TRAP, OSTAVU...

Korenasto povrće treba vaditi u punoj tehnološkoj zrelosti, pre skladištenja se ne pere, pa ga treba vaditi po lepom vremenu, kada zemlja nije vlažna, čuvaju se samo zdravi, neoštećeni korenovi, bojom, veličinim i oblikom tipični za sortu

Trud, ljubav, energiju, pa i materijalna sredstva uložena u proizvodnju prvenstveno korenastog, ali i ostalog povrća, koje za berbu i vađenje dospeva u oktobru, valja sačuvati za zimu. To su šargarepa, paštrnak, peršun, celer korenaš, ren, rotkva, praziluk... Gde će se čuvati zavisi od domaćina. Veće količine je najbolje staviti u trap ili šupu, manje u podrum, a one - za nedelju dana, odložiti u ostavu. Ali, pre nego što se pripreme za čuvanje treba znati kada i kako ih vaditi. Korenasto povrće, to je najvažnije, treba vaditi u njegovoj punoj tehnološkoj zrelosti.  
Ovo povrće se pre unošenja u skladište ne pere. Zato ga treba vaditi po lepom vremenu, kada zemlja nije vlažna. Valjalo bi da se tokom sakupljanja izvađenih korenova, svi prvo preberu. Čuvaju se samo oni oblika, boje i veličine tipičnih za sortu. Moraju biti zdravi i neoštećeni. Korenovi koji su oštećeni, neugledni i netipični, odmah se prerade ili prodaju po nižoj ceni.

 

Sprečiti sušenje i smežuravanje

 

Treba znati da korenovi, i posle vađenja, nastavljaju da dišu i za taj proces koriste sopstvenu energiju, čime se gubi kvalitet (smežuravaju se). Disanje se usporava održavanjem niskih temperatura u skladištu. Zbog toga su za duže čuvanje najbolja skladišta u kojima se može upravljati temperaturom. Nju treba održavati u rasponu od 0 do 4 Celzijusova stepena.
Ako se povrće skladišti u podrumima ili magacinima, u njima ne bi trebalo da budu cevi za grejanje, a zidove i plafon bi valjalo prekriti nekim izolacionim materijalom da bi se sprečio ulazak toplog ili hladnog vazduha. Dobro bi bilo da ta prostorija ima najmanje jedan prozor ili ventilacioni otvor, kroz koji će ulaziti hladniji spoljašnji vazduh. Najbolje su prostorije koje imaju oba otvora -  prozor ispod plafona, na koji se stavljaju mreže i kroz koji izlazi topao vazduh, i ventilacioni otvor, koji se takođe štiti mrežama, i kroz koji se ubaci cev sa dugim otvorom na podu, kroz koji će ulaziti hladan vazduh.
Drugi važan uslov koji treba ordžavati u skladištu je odgovarajuća vlažnost vazduha, kojom se usporava smežuravanje i sušenje povrća. Za većinu vrsta optimalna vlažnost vazduha je između 90 i 95 procenata.

 

Začin iz sopstvene kuhinje

 

Šta raditi sa korenovima koji ne mogu da se čuvaju u skladištima? NJih valja sakupiti, dobro oprati - prvo sunđerom pa žicom za posuđe, narendati, iceskati ili na drugi način usitniti, upakovati u polietilenske vrećice i odložiti u zamrzivač.
Domaćice koje su nabavile male, kućne dehidratore, mogu i u kasnu jesen da "zelen" suše. Korenovi se dobro operu (sunđerom pa žicom),  nikako se ne ljušte da bi se sačuvala sva hraniva, iseku nožem, narendaju ili usitne u seckalici, odlože u dehidrator i osuše. Suvi se, bez bilo kakvih dodataka, čuvaju u teglama.
Ako se jako usitne, tada se osuše u dehidratoru, izmešaju sa suvim listovima peršuna ili celera, doda im se malo morske ili himalajske soli i napravi domaća verzija suvih začina poput one koju inače kupujemo u prodavnici.

 

S.Mujanović

Oktobar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 558.