Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

GODINE MENJAJU PRAVILA

Ono što je bilo pravilo za jednu, ne znači da će važiti i za drugu godinu, prethodna je bila sušna, a ova kišna, pa i radove na pčelinjaku treba prilagoditi vremenskim uslovima

Nijedna godina nije ista i nije čudno što je veliki pčelar Svetozar Bata Stefanović uvek govorio da je pčelarstvo jedna velika nepročitna knjiga. Ono što je   bilo pravilo za jednu, ne znači da će važiti i za drugu godinu. Kao što ni prošla nije ista kao ova godina. Prethodna je bila sušna, a ova kišna, pa i radove na pčelinjaku treba prilagoditi vremenskim uslovima.
Na početku 20. veka pčelarska godina je počinjala u oktobru i u „Srpskom pčelaru“  iz novembra 1900. godine glavni urednik prof. Jovan Živanović prenosi šta je Avram Maksimović  1810. godne u „Pčelaru“ pisao o poslovima u oktobru: “ Košnice koje jošt pčele imaju, koje se leču,  jesu bez matice. Ako se one ne ispraznu, to one preko zime propadnu. Košnice valja još jedanput odozdo počistiti, posmatrati i s polja pomazati. Na koncu ovog meseca da se jošt jedanput košnice počiste, da ne bi mali i drugi kakvi jošt crvi zaostali.“
Avram Mrazović 1822. godine u knjizi pisanoj kao svakodnevni priručnik za poljske i kućne radove „Rukovodstvo k poljskomu i domaćemu strojeniju“, o mesečnim radovima na pčinjaku piše samo o poslovima u februaru, martu, junu, julu i avgustu. Autoru je izgledalo kao da  u drugim mesecima nema šta da se radi oko pčela.

 

Najezda osa i stršljena

 

No, ipak, ima poslova koji su ostali i do današnjih dana, kako su se obavljali   pre jednog veka, a i danas se s istom revnošću rade. Đorđe Kolarović piše u  „Srpskom pčelaru“ početkom 20. veka da se u oktobru „ranije ili kasnije prema vremenu, uzimi ili bolje reći dovrši uzimljavanje košnica. Uzimljavanje je temelj naprednog pčelarenja. To više nije tako težak posao jer postoje pravila kojih se valja držati.“
Onaj ko hoće da se bavi naprednim pčelarenjem zna za još mnogo poslova, koji na izgled nisu veliki, ali su značajni i u mnogome pomažu da pčele prezime što bolje!
Protekla pčelarska godina ostaće upamćena i po najezdi osa i stršnjena na pčelinjaku. Verovatno je to posledica globalnog otopljavanja i klimatskih promena, te se u i tom pogledu moramo prilagođavati vremenu u kojem živimo. Ovo je godina kada su se sklopile posebno povoljne  klimatske okolnosti za njihov povećan broj.
Stršnjeni i ose su najopasniji insekti, posle komaraca i krpelja. To pčelari veoma dobro znaju i smatraju ih velikim neprijateljima pčela. Tokom čitave pčelarske sezone bore se protiv ovih štetočina. Za razliku od pčelarica, koje su zakonom zaštićene, a slade se pčelama, ose i stršljeni nisu zaštićeni, te im pčelari postavljaju zamke. Pčelarice su se odselile u toplije krajeve, a ose i stršljeni su tu, pa se i u oktobru treba naoružati strpljenjem i postavljanjem plastičnih boca u koje se sipa sirup od šećera, piva i „koka-kole“. Ova mešavina nije opasna za životnu okolinu, ali privlači ose i stršljene. Iz boce ne mogu da izađu i na kraju uginu.

 

M.Vorgić

Oktobar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 558.