Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

ĐUMBIR IZ SOPSTVENE BAŠTE -LAKO I KORISNO

Jedinstveni ukus i aromu đumbiru daju ulja, od kojih je najznačajnije gingerol, to je glavni bioaktivni sastojak ove biljke, koji ima mnogo korisnih svojstava, pre svega, značajan je za sprečavanje upala, a ima i antioksidativna svojstva

 

Đumbir spada u grupu najzdravijih začina. Od davnina se koristi za poboljšanje varenja, jačanje imunskog sistema (samim tim i u sada aktuelnoj borbi protiv prehlade i gripa), sprečavanje mučnine, bolova u mišićima, kao i raznih upala. Dokazano snižava nivo šećera i holesterola u krvi i može pomoći kod srčanih problema. Takođe, đumbir poboljšava rad mozga a, prema nekim studijama,  pomaže i u borbi protiv raznih oblika kancera.

Jedinstveni ukus i aromu đumbiru daju ulja, od kojih je najznačajnije gingerol. To je glavni bioaktivni sastojakove biljke, koji ima mnogo korisnih svojstava. Pre svega, značajan je za sprečavanje upala, a ima i antioksidativna svojstva.

 

Gajenje bez nepoznanica 

 

Saznanje o  blagotvornosti đumbira za ljudski organizam, uz podatak da mu je cena na pijacama i u prodavnicama prilično visoka, navodi nas na pomisao da ga sami  gajimo u bašti ili u saksiji. To potkrepljuje i  mišljenje iskusnih baštovana da  njegovo gajenje nije previše komplikovano.

Počnimo od sadnje, odnosno od nabavke kvalitetnog gomolja, rizoma, što je i jestivi deo ove lekovite začinske biljke. Organski đumbir prilično teško ćemo naći, jer su komercijalno gajene biljke najčešće tretirane supstancama koje sprečavaju rast. Ipak, i kod ovakvog đumbira se može izazvati klijanje.

Treba znati da postoje razni varijeteti đumbira, ali se najčešće gaji Zingiber officinale, koji je kod nas najčešći. Prilikom sadnje potrebno je posebno obratiti pažnju da biljka ima  sveže rizome, sa zdravim "pupoljcima" na krajevima. To je najvažniji znak da se biljka sprema za vegetaciju. Nije neophodno da đumbir koji odaberemo već ima ozelenele pupoljke, iako bi to bilo idealno.

Ukoliko možete, uvek je bolje da koristite organski đumbir baš stoga što su  biljke gajene za prodaju uglavnom tretirane supstancama koje sprečavaju rast. Ipak, ako koristite i ovakav đumbir, možete izazvati klijanje i to potapanjem korena u toplu vodu preko noći. Moguće je isto postići i potapanjem preko noći rizoma u kompostni čaj.

 

Blago zalivanje i dobra drenaža 

 

Đumbir uspeva na visokokvalitetnim, ocednim, blago kiselim zemljištima, pH vrednosti od 6,1 do 6,5. Mešanjem baštenske zemlje sa kompostom ili glistenjakom dobija se optimalni supstrat za gajenje. Đumbiru odgovara delimična senka sa malo jutarnjeg sunca, zaklonjenost od vetra i preterane vlage. Ukoliko sadimo biljku čiji  rizomi  nisu proklijali, temperatura zemljišta mora biti viša (20° C i više). Možemo ga posaditi i u saksij, a tada ona mora imati dubinu od barem tridesetak centimetara, uz neophodnu dobru drenažu.

Najbolji za sadnju su čvrsti, sveži, zdravi rizomi, sa zelenkastim "pupoljcima",  koji se formiraju   na krajevima gomolja i podsećaju na klice kod krompira. Od jednog đumbira možete napraviti i posaditi više novih biljaka tako što ćete iseći rizome na više delova. Vodite računa da sečivo kojim to radite treba dezinfikovati, bilo da je to nož ili makaze. Svako parče veličine 4 do 5 cm sa zdravim pupoljkom može dati novu  biljku. Nakon sečenja, delove treba ostaviti na suvom nekoliko dana da bi rane zarasle dovoljno da ne budu podložne infekcijama.

Prethodno pripremljen đumbir sadi se na svakih 5 do 10 centimetara u pripremljen supstrat, tako što pupoljke okrenemo ka gore. Ukoliko se sadi u redu, razmak između dve biljke treba da bude 20 cm. Rizome valja saditi oko 5 cm duboko. Ukoliko se sadi u saksije, one moraju imati prečnik od najmanje 35 cm i u njih se zasade dve do tri biljke. Nakon sadnje, treba lagano zaliti zemlju. Vlažna, blatnjava zemlja izazvaće truljenje biljaka, te još jednom podsećamo da đumbir voli blago zalivanje i obavezno dobru drenažu. Poželjno je da svako parče koje ima tri ili više pupoljaka - tada su i  šanse da proklija mnogo veće.

 

Deset meseci do zrelosti 

 

Đumbiru treba i do 10 meseci da sazri. Biće spreman za vađenje u proleće, ali ga možete ostaviti celo leto i tek na jesen ga izvaditi, da biste imali veći rod i zrelije biljke, sa jačom aromom. S padom temperature, stabljike đumbira će požuteti u kasno leto ili ranu jesen. Tada je vreme da postepeno prekinete  zalivanje, do potpunog prestanka sa odumiranjem stabljike.

Ova biljka ima mnogo jači ukus ako se razvija u zemlji. Kada se stabljika osuši,  najmanje osam meseci nakon sadnje, rizomi se vade. Nekad se mogu  izvaditi tri do četiri meseca posle sađenja. Ali, ovi mladi rizomi se moraju vaditi sa dodatnom pažnjom, s obzirom na to da im je pokožica veoma osetljiva i podložna “modricama”, a pritom im je i ukus blaži nego kod zrelijih.

 

Mart 2019.

 

Više pročitajte u novinama i elektronskom izdanju broja 563.