Dobro jutro

Revija za male proizvođače, hobiste i ljubitelje prirode

ČUVAR KUĆE, ZDRAVLJA I LEPOTE

Još je Karlo Veliki u 9. veku naredio njen obavezan uzgoj, jer verovalo se da štiti kuću i domaćine od groma, požara, grada, bolesti, zlih sila, a koristila se i za lečenje

Sveže ceđen sok iz listova pomaže u slučaju  nervnog rastrojstva, padavice, nemirnih snova i strahova, a  usitnjeni listovi blagotvorno deluju protiv bradavica, čireva, rana i opekotina, kurjih očiju, te bolnih mesta nastalih usled gihta. Veoma je skromna, ne traži  posebne uslove. Dovoljno je samo  malo svetla i toplote pa da raste, širi se i cveta.

Na krovovima starih kuća, salaša i vajata  pokrivenih biber-crepom još uvek se mogu videti ružice mesnatih, sočnih listova šiljatog vrha,  grupisane u rozetu. To su čuvarkuće, u narodu poznate i  kao žednjak,  uhovnik, cmilić, treset, možek, gromova trava, divlje smilje, u zlu dobra…
Čuvarica zdravlja, kako je još nazivaju, ima  latinski naziv Sempervivum tektorum L.,  koji govori da je “uvek živa”, a odnosi se na svojstvo biljke da preživi veoma nepovoljne uslove, hladne zime s jakim  mrazevima, siromašna i kamenita tla. Čuvarkuća je sukulentna biljka. U svojim zadebljalim listovima, koji su bez mirisa, sluzavi i kiselkasti, čuva vodu i tako preživljava sušna razdoblja. Stoga se ne treba bojati da će ta prvorazredna umetnica preživljavanja nestati.

 

U saksiji i uvek pri ruci

 

Još u vreme Karla Velikog, u 9.veku, koji je naredio uzgoj 72 važne biljke, među kojima i čuvarkuću, verovalo se da štiti kuću i domaćine od groma, požara, grada, bolesti, zlih sila, a koristila se i za lečenje. O tome koliko je verovanje bilo uvreženo u narodu ilustruje poslovica “Bolje  čuvarkuća na krovu, nego dva psa ispred kuće”. Iako je poreklom iz Meksika, ova višegodišnja zeljasta biljka  odomaćila se u celom svetu, na svim kontinentima, a na našim prostorima pre  skoro 1.000 godina. Veoma je skromna, ne traži  posebne uslove. Dovoljno je samo malo svetla i toplote pa da raste, širi se i cveta.
Ružičasti cvetovi, koji mogu biti i beli i žuti, razvijaju se na stabljikama od jula do septembra. Zatim plodonosi  u obliku meška s mnoštvom semenki, pa rozeta nestaje.

Razmnožava se bočnim izdancima, iz kojih nastaju nove rozete, i tako se širi. Može se gajiti u saksiji i uvek imati pri ruci.

 

Lek za sve boljke

 

Čuvarkuća je izuzetno lekovita i ne upoređuju je  tek tako s alojom. Koristi se uglavnom sveža. Za lečenje ovom biljkom, sigurnim narodnim lekom, vezani su  narodni običaji. Verovalo se da neutrališe delovanje štetne energije, promene vremena, posledice stresa i negativnih misli, ali i da pomaže u isceljenju bolesti, smiruje i stabilizuje nervni sistem, brzo izbacuje štetne materije iz organizma, naročito posle slavlja kad se neumereno jede i pije. Ona „izvlači“ iz učmalosti, te povećava radnu sposobnost. Rečju - otklanja  sve boljke.
Sadrži jabučnu i mravlju kiselinu i njihove soli, flavonoide, alkaloide, ali i tanine, biljne sluzi, masno ulje, smolu... Bogata je antibakterijskim materijama i polisaharidima, na koja su usmerena  savremena istraživanja,  pošto se njima pripisuje delovanje na imunski sistem i kancer.
Za lečenje se koristi sveže ceđen sok iz listova, koji pomaže u slučaju nervnog rastrojstva, padavice, nemirnih snova i strahova...
Usitnjeni listovi ili sok blagotvorno deluju protiv bradavica, čireva, rana i opekotina, kurjih očiju, te  bolnih mesta nastalih usled gihta. Oblog od sveže ceđenog soka pomaže i  ublažava bolove i smanjuje otok od uboda insekta, bilo da je reč o pčeli, osi ili komarcu.

 

D.Radivoajc

Decembar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 560.