Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ČUVA I LEČI KOŽU

Njegova upotreba zabeležena je još u staroj Kini, Tibetu i grčkim medicinskim knjigama, godine 1977. kinesko Ministarstvo zdravlja uvrstilo ga je kao zvaničan neprerađen lek u kinesku farmakopeju

Pasji ili vučji trn, poznat i kao vukodržica (Hippophae rhamnoides L.), pripada porodici maslina (Elaeagnaceae) i u mnogim zemljama ga zovu mala maslina ili maslinica. Zimzelen je i trnovit grm, nekada i u obliku guste šikare .  Prirodna staništa su u Evropi i Aziji. Najviše raste u Kini, Mongoliji, Rusiji i velikom delu severne Evrope. Optimalnu ekološku adaptaciju postigao je u centralnoj Aziji, gde pretežno raste na velikim planinskim lancima, a neznatno i na obalama jezera. U poređenju s njegovim ogromnim staništima u Aziji, u Evropi pokriva male oblasti, i to uglavnom na obalama mora, reka i jezera. Gaji se u različitim delovima sveta. Najveće uzgojne površine u Evropi su u Francuskoj i Nemačkoj.

Biljka je izrazito otporna na niske temperature, trpi soli u zemljištu i voli sunčan položaj. Raste na siromašnim i suvim zemljištima. Veoma je jednostavna za gajenje i spada u grupu stablašica, a može da živi i više od pedeset godina. Sadi se na 1,5 do 2 metra sadnica od sadnice i na 3 do 4 m red od reda. Jak korenov sistem omogućava joj da se sadi u oblastima nagiba i zbog simbioznih bakterija u njemu, poboljšava strukturu zemljišta i obogaćuje ga hranljivim materijama (azotofiksator).

Narasta do 5 m. Ima trnovite grane i atraktivne sivozelene listove. Preporučuje se orezivanje, da ne bi rastao suviše, jer je tada otežano ubiranje plodova – bobica, kojima su  u jesen (septembar) grane pune i one mogu da ostanu na žbunovima u zimskom periodu. Bobice su mesnate koštunice od 5 do 6 milimetara promera, svetložute do narandžastocrvene boje, s velikim i tvrdim semenkama. Najlakše se odvajaju tresenjem od stabla, ali samo kada su zamrznute. Jedno stablo daje više od 20 kilograma bobica.

 

Sitne, ali moćne bobice

 

Biljka sadrži hemijski raznorodne biloški aktivne sastojke, zbog čega je izuzetno cenjena. Savremena istraživanja potvrdila su njenu internu upotrebu kao tonika, sredstva za poboljšanje imunološkog sistema, adaptogena, antioksidanta, gastroprotektiva, u prevenciji bolesti kardiovaskularnog sistema, kao i antimikrobnog i antiinflamatornog agensa. Svež i zreo plod bogat je vitaminima B i C, kao i masno ulje iz njih i semenki, koje sadrži visok udeo karotenoida, liposolubilnih vitamina A, D i E i esencijalnih masnih kiselina. Bobice obiluju i mineralima, aminokiselinama I fitosterolima.
Jedan od najvažnijih sastojaka je kvercetin, koji jača srce. Osim toga, dokazano je da je snažan antioksidant i da ima i  antikancerogeno dejstvo. Bobice su jedna od najdelotvornijih zaštitnih i odbrambenih sredstava protiv infekcija organa za disanje.

Imaju prijatno kiselkast ukus. S dodatkom šećera može da se napravi ukusan i lekovit sok. Tokom Hladnog rata, u istočnoj Nemačkoj koristili su ga kao zdravu zamenu za sok od pomorandže.

 

M.Volčević

Mart 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 551.