Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ХЛАДЊАЧЕ НАЈБОЉИ ЧУВАРИ

Савремено чување подразумева употребу врхунских технологија којима се продужава трајност плодова, проширује сезона понуде на тржишту, губици се знатно смањују, а чак и далека тржишта постају доступна
 

Промене које се дешавају у плодовима током зрења, настављају се и после бербе. Мења се њихова боја и хемијски састав, опада садржај киселина а расте садржај сувих материја, смањује се чврстина, развија арома итд. Неке од  промена су пожељне, али уколико је потребно да се што дуже сачувају плодови оне се морају зауставити или успорити. То се постиже чувањем плодова у одређеном режиму температуре, састава гасова, релативне влажности ваздуха, а понекад и захваљујући третманима после бербе.

   Типови хладњача

   Хладњаче су обично подељене у више просторија – комора. Оне у којима се регулише температура, али не и састав гасова у коморама, називају се хладњаче са нормалном атмосфером (НА). Уколико је могуће регулисати и састав гасова, у питању су хладњаче са контролисаном атмосфером (КА). Један од савремених видова оваквих хладњача омогућава да се садржај кисеоника смањи на ниво мањи или једнак један одсто, те су оне познате као УЛО хладњаче. Промену састава гасова је могуће обављати и у паковању плодова. За ту намену се користе инертни азот  или угљен-диоксид, који се убризгавају у ваздух (атмосферу) унутар паковања, или се  састав гасова мења захваљујући дисању плодова који троше кисеоник и ослобађају угљен-диоксид. Таква атмосфера се назива модификована атмосфера (МА), а најчешће се постиже употребом полупропустљивих фолија, односно паковања, те се још скраћено назива и МАП. Употребом МАП-а се чува квалитет плодова у транспорту, поготово до удаљених дестинација.   

   Дужина чувања у условима нормалне атмосфере зависи од великог броја фактора и разликује се од врсте до врсте. Код неких се на ниским температурама јављају специфична физиолошка обољења (оштећења) на плодовима, која могу бити и сортно специфична.

    Техника чувања у условима контролисане атмосфере се састоји од складиштења плодова у коморама у којима се поред температуре регулише и састав гасова, и то на начин да је знатно смањен садржај кисеоника и повећан садржај угљен-диоксида. Ниска температура заједно са ниским садржајем кисеоника успорава на минимум дисање плодова, а тиме и цео метаболизам. Најбоље решење за брзо снижавање нивоа кисеоника јесте примена генератора азота. Ова техника је лако доступна захваљујући развоју генератора азота на бази молекуларних сита.

    Азот је инертан гас и нема утицаја на плодове, те повећањем његове концентрације у ваздуху у комори индиректно се смањује концентрација других гасова, првенствено кисеоника. Кад се достигне ниво кисеоника од 4–5 процената, најчешће у року од једног до три дана, у зависности од димензија коморе и типа апарата, генератори се искључују, а даље смањење садржаја кисеоника се одвија природно, због дисања плодова. Истовремено, садржај угљен-диоксида се повећава, услед ослобађања из плодова. Кад се достигне жељени садржај угљен-диоксида, његови адсорбери се пуштају у рад да би се он задржао на константном нивоу.

    Контролисана атмосфера, односно УЛО хладњаче се код нас најчешће користе за чување јабуке и крушке, ређе за друге воћне врсте. За јабуку данас преовладава примена КА са веома ниским концентрацијама кисеоника, 0,8–2 одсто, уз ниво угљен-диоксида 0,8–3 одсто. Свако одступање од задатих концентрација појединих гасова води ка појави различитих физиолошких обољења, што код јабуке веома зависи од сорте.

 

С.Малиновић
Август 2017.

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 544.