Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ТЕМА БРОЈА: УЗГОЈ КУНИЋА

Кунићи су изврсни за гајење у викендицама и малим двориштима - не захтевају много простора и прилично су отпорни

Кунић (Oryctolagus cuniculus) као сисар убраја се у ред глодара (Rodentia) и у породицу зечева (Leporidae). Изузетно је друштвена животиња и у природи увек живи у групама. Већи део дана и ноћи проведе у спавању. Најактивнији је предвече и увече и тада му треба омогућити слободно кретање, нарочито ако је већину дана затворен у кавезу. Кунићи се користе за производњу меса, крзна, вуне, стајњака, а узгајају се и за потребе научних истраживања.

 

Постоје три врсте узгоја:

    - сеоски или породични - карактеристичан је за узгајање кунића са 5 до 20 женки. Производња се одвија на пољопривредним газдинствима и месо које се добије већином се користи у домаћинству. Технологија гајења је једноставна, те кунићи незнатно конзумирају индустријску храну;
    - полуинтензиван – на фарми с око 300 женки, где је довољна брига једне особе. Технологија гајења је напреднија и модернија;
    - интензиван или индустријски – на фармама с више од 300 женки. Улагања су знатнија и технолошки процес гајења мора да одговара интензивној производњи.
 

Неопходно је да легло буде добро заштићено, с температурама између 30 и 35 Целзијусових степени, а идеална температура просторије у којој бораве је између 15 и 20 степени. Производни процес кунића везан је за трајање обданице - највећи је у пролеће, а најмањи током јесени. За узгој није потребан посебан простор - могу да послуже дворишне зграде, помоћне просторије, уз услов да нису изложене директном сунцу и киши. Исто тако, простор не сме да буде влажан. Кунићи су изврсни за гајење у викендицама и двориштима - не захтевају много простора и прилично су отпорни. Интересантно је да много лакше подносе хладноћу него врућину. Њихов простор треба да буде добро проветрен, али не смеју да буду изложени промаји.

Један од најважнијих објеката у производњи је кавез. Кавези за расплодне куниће су: ’’флетдек’’ (15 до 16 товљеника по квадратном метру), ’’калифорнија’’ (17 до 18 товљеника/м2) и ’’батерија’’ (20 до 23 товљеника/м2) за тов и ремонт. Они могу да се ређају спратно. Дно кавеза предвиђено за лаке и средње расе је увек жичано, а дрвено и равно за тешке и никада не сме да буде влажно. На дрвено дно (због излучевина) потребно је стављати пиљевину или сено, а кавезе је неопходно редовно чистити. Њихове димензије за мале и средње расе су 60 џ 60 џ 50, а за крупне 100 џ 60 џ 50 центиметара. Ако су кавези од дрвета, могу се сместити и у дворишту и не морају бити у затвореној просторији. Смештај у затвореном има предности - кунићи су заштићени од комараца, буке, а зими су повољнији температурни услови. Такође, има и недостатака - ваздух је мање чист него на отвореном, а лети може да буде и загушљиво, што кунићи знатно теже подносе него хладноћу.

У кавез с основом 60 џ 80 цм може да се смести једна женка просечне величине. Не вреди је стављати у мањи, чак и када је привидно добро смештена. Што је мањи простор, тиме је већи утицај затворености на појаву стреса, а женка онда теже подноси топлоту, пару, промену хране, итд. И мужјак има потребу за већим кавезом - на мањем простору пре отежа и оплођује с лошијим резултатима.

Кавез намењен отвореном простору треба направити тако да му све стране (осим предње) буду од непровидног материјала, од тврдог дрвета или од лакообрадивог синтетичког материјала. Метални кавез није повољан за отворен простор зато што је хладан, а циљ је да буде окота и током зиме. Међутим, у затвореном простору метални кавез одговара јер се лако чисти, трајан је и кунићи га не могу изгристи. Може да буде с решеткама, а странице које одвајају животиње треба да су од пуног непровидног материјала, да не би узнемиравале једна другу. Изузетно погодује ако предња страна кавеза има једна покретна врата - боље се рукује с кунићима (вађење и враћање), чишћење кавезаје олакшано, итд. Његово дно треба да је барем у једној половини решеткасто, да би мокраћа могла да отиче. Летве боље штеде ноге него металне решетке. Међутим, кунићи их радо гризу, чиме проширују отворе и тако могу да углаве и поломе ножице.

Неизоставни део кавеза за женку је добар сандук за коћење - затворен и који има отвор у који скотна женка може да ускочи. Он је у кавезу само кад је неопходан, три дана пре коћења. Вади се када мали кунићи достигну 3,5 до 4 недеље. Једноставно решење је да се само смести у кавез, али кавез може да се направи тако да му се једна страна може извадити и уместо ње окачити сандук. У овом случају, дно сандука треба да је мало ниже од дна кавеза, тако да мали кунићи који случајно изађу из кавеза могу лако да се врате у гнездо. Хранилица и појилица могу да буду сасвим једноставне – валови, али свакако мора да се спречи да кунић храну ископа или упрља.  Ако се семенке или допуна хране сипају у валову његове ивице треба да се уврну према унутра, да би се онемогућило ископавање. На горњу страну валова неопходно је ставити решеткасти механизам, као мале лежеће мердевнне, које ће омести мале куниће да легну у валов. ’’Џеп’’ за сено је важан – одржава га чистим и животиње не могу да седну на његову купу. Ако га прескачу неће га појести, што доводи до губитка хране. ’’Џеп’’ треба сместити тако да испод њега буде један мали валов у који упада лом сена који кунићи могу да поједу касније. Вода може да се даје и у широким стакленим посудама, али се морају учврстити да се не би преврнуле. Стакло може лако да се чисти, а и приступачно је.
 

 

М.Волчевић
Јануар 2017.

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 537.