Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

СТАБЛА-ЗАПИСИ

Ме­ђу њи­ма пред­ња­че хра­сто­ви, и то лу­жњак, а од оста­лих вр­ста др­ве­ћа ја­вља­ју се брест, ди­вља кру­шка, цр­ни дуд и то­по­ла

За­шти­та ста­ба­ла-за­пи­са у Ср­би­ји да­ти­ра од 1968. го­ди­не ка­да је за­шти­ћен храст-за­пис у По­ро­ди­ну, а да­нас по­сто­је 24 за­шти­ће­на ста­бла-за­пи­са и три за ко­ја је по­кре­нут по­сту­пак за­шти­те. Ме­ђу њи­ма пред­ња­че хра­сто­ви, и то храст лу­жњак (Qu­er­cus ro­bur L.), што је и ра­зу­мљи­во, јер је у на­шој зе­мљи храст као еди­фи­ка­тор („гра­ди­тељ”) нај­че­шће ула­зио у шум­ске за­јед­ни­це (нпр. храст лу­жњак у за­јед­ни­ци шу­ма лу­жња­ка и ја­се­на - Qu­er­ce­to-Fra­dži­ne­tum ser­bi­cum Rud­ski) и сто­га што је то на­ше нај­ква­ли­тет­ни­је др­во, ве­о­ма атрак­тив­но и моћ­но, на­зва­но још и „кра­љев­ско др­во”. Нај­ви­ше за­шти­ће­них ста­ба­ла-за­пи­са на­ла­зи се у сре­ди­шњем де­лу цен­трал­не Ср­би­је - у Шу­ма­ди­ји и По­мо­ра­вљу.

 

Го­ро­ста­си Шу­ма­ди­је

 

Је­дан од број­них за­шти­ће­них хра­сто­вих ста­ба­ла-за­пи­са је и го­ро­стас Шу­ма­ди­је, храст цер (Qu­er­cus cer­ris L.) по­знат као „За­гус-за­пис”, у се­лу Га­ра­ши, на под­руч­ју Оп­шти­не Аран­ђе­ло­вац. Ова ста­ри­на при­ро­де на об­рон­ци­ма Бу­ку­ље све­док је про­шлих вре­ме­на. За вре­ме ро­бо­ва­ња под Тур­ци­ма под њим је би­ла суд­ни­ца под ве­дрим не­бом. По­ми­ње се и у ро­ма­ну „Гор­ски цар” књи­жев­ни­ка Све­то­ли­ка Ран­ко­ви­ћа, што по­твр­ђу­је и ци­тат на мер­мер­ној пло­чи, по­ред ста­бла: „Под за­пи­сом ве­ли­ким хра­стом што се раз­гра­нао пред суд­ни­цом ста­ја­ху не­ко­ли­ко љу­ди па с чу­ђе­њем по­сма­тра­ху дра­му ко­ја се од­и­гра­ва пред њим”.

Ис­под три­де­се­так ме­та­ра ши­ро­ке кро­шње око три ве­ка, ста­рог хра­ста оку­пља­ју се ме­шта­ни на пра­зник Св. Тро­ји­це, пе­де­сет да­на по­сле Ус­кр­са, спро­во­де­ћи ли­ти­ју. Храст је им­по­зант­них ди­мен­зи­ја, ка­пи­та­лан је при­ме­рак це­ра ко­ји до­ми­ни­ра у про­сто­ру, да­ју­ћи по­се­бан пе­чат пеј­за­жу. На осно­ву сво­је би­о­ло­шке вред­но­сти и кул­тур­но-исто­риј­ског зна­ча­ја, храст цер „За­гус-за­пис” је и За­ко­ном о за­шти­ти при­ро­де за­шти­ћен као спо­ме­ник при­ро­де.

На под­руч­ју ове оп­шти­не на­ла­зи се још је­дан шу­ма­диј­ски го­ро­стас, ста­бло хра­ста сла­ду­на (Qu­er­cus far­net­to Ten.), и то у ата­ру се­ла Ра­ни­ло­вић, под­но Ко­сма­ја, за­шти­ћен као Спо­ме­ник при­ро­де „Лу­ки­ћа храст”. Овај за­пис је ве­ли­ке ста­ро­сти и ве­ли­ке естет­ске вред­но­сти и ва­жи за је­дан од нај­леп­ших европ­ских хра­сто­ва. Ве­ко­ви утка­ни у ста­бло по­да­ри­ли су му за­вид­не ден­дро­ме­триј­ске вред­но­сти. Че­ти­ри сто­ле­ћа ста­ро ста­бло са­чу­ва­ло је култ за­пи­са ис­под ко­га се оба­вља­ју хри­шћан­ски об­ре­ди, се­о­ска свет­ко­ви­на - ли­ти­ја сва­ке го­ди­не на Спа­сов­дан. Овај, као и мно­ги дру­ги за­пи­си у Шу­ма­ди­ји, пред­став­ни­ци су не­ка­да­шњих на­да­ле­ко чу­ве­них хра­сто­вих шу­ма, по ко­ји­ма је овај део Ср­би­је и до­био име.

На не­ка­да­шњу шу­мо­ви­тост Шу­ма­ди­је ука­зу­је још је­дан од мно­гих за­пи­са, а то је „Храст-Ди­ћи”, ко­ји се на­ла­зи у се­лу Ди­ћи, на под­руч­ју Оп­шти­не Љиг. Моћ­но ста­бло хра­ста лу­жња­ка је им­по­зант­них ди­мен­зи­ја, ста­ро­сти око два и по ве­ка. Све­то др­во је по­нос се­ла Ди­ћи, чи­ја је сла­ва 7. ју­на, на дан Тре­ћег обре­те­ња гла­ве Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља.

 

До­брин­ка Јо­кић,

Вла­ди­мир Ни­ко­лић

Фо­то: За­вод за за­шти­ту при­ро­де Ср­би­је

Јутро 2015.