Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

СОРТА НОСИЛАЦ КВАЛИТЕТА

Као фактор квалитета сорта винове лозе има пресудну улогу у производњи вина, посебно висококвалитетних

За економичну и квалитетну производњу грожђа сорта је од пресудног значаја. Као фактор квалитета, својом специфичношћу она има пресудну улогу у производњи вина. Данас се у производњи налази око две хиљаде различитих сорти, због чега није лако направити прави избор. Поред доброг познавања њихових најважнијих особина, неопходно је пратити и захтеве и укус потрошача и могућност пласмана грожђа и вина на тржишту. Потрошачи  тешко мењају навике, и   неке  сорте, без обзира на квалитет, тешко прихватају.

   Када је у питању наша земља, сортимент винове лозе   чине сорте различитог порекла и намене. Према рејонизацији све су сврстане у три групе - препоручене/дозвољене аутохтоне, домаће створене и дозвољене интернационалне сорте. Свака од њих је у функцији потреба и захтева потрошаĉа и треба да има своје место у сортименту.

   Велика родност - лошији квалитет вина

   За већину аутохтоних сорти карактеристично је да су велике родности, позног сазревања, осетљиве на мразеве и дају вина лошијег или средњег квалитета.  Многе од њих које су гајене у периоду пре појаве филоксере неповратно су изгубљене јер су стари виногради  крчени, а нови подизани интродукованим сортама. Мали број најстаријих аутохтоних сорти је сачуван углавном на окућницама и у ампелографским колекцијама.

   Према наводима стручњака на нашим просторима се од аутохтоних сорти данас највише гаји “прокупац” - једна је од најстаријих аутохтоних балканских сорти. Сматра се да ће и у будућности заузимати значајно место у домаћем сортименту. Даје врло високе приносе. Има родна и доња окца, тако да му одговара кратка резидба. Сорта накупља осредње количине шећера. Када добро сазри, даје хармонична, питка, светлоцрвена вина, неутралног мириса.

    Од црних сорти често се спомиње и “скадарка”, сорта која се у последње време шири на северу Војводине.  Одликује се добром родношћу, а родна су јој и доња окца. Скромних је захтева и високе отпорности на сушу. Највећи недостаци сорте су велика осетљивост на сиву плесан грожђа и ниске температуре. У условима када се умерено оптерети родом и у доброј години, накупи 18–19 одсто шећера. Када је кишна јесен, грожђе трули, због чега се не може добити црвено вино, него се прерађује као бело. У повољним годинама даје одлично црвено вино.

   На мањим површинама може се видети и аутохтона црногорска сорта “вранац”, али се често напомиње да даје вина лошијег квалитета него у Црној Гори, због мање  повољних агроеколошких услова, нарочито у севернијим виногорјима.

   Од белих винских сорти у производњи је заступљена “сланкаменка црвена”, која даје једноставна, лака, обична бела стона вина. Ово је врло стара балканска сорта која се гаји у мањим приватним засадима, а посебно је распрострањена у Фрушкогорском виногорју. Црни варијетети ове сорте углавном се гаје у јужној Србији (“пловдина црна”) и у Бугарској. Сорта је велике родности.  Слабо накупља шећер (13−15 одсто) и има мали садржај киселина у шири (око 6 г/л). Грожђе је пријатно за јело, па се често користи као стоно.

    Није заборављена ни “смедеревка”, сорта која обилно и редовно рађа и када се кратко ореже, док  при дугој резидби често прероди. Међутим, на ниске температуре је изразито осетљива. Накупља мало шећера (12−16 одсто), а карактеристичан је сразмерно повишен садржај киселина у шири (око 9 г/л). Вино је питко, лако, пријатног мириса, који у добрим годинама подсећа на ванилу. Најчешће се користи за купажу са винима других сорти, ради поправке киселина. Грожђе ове сорте се у великој мери користи и за потрошњу у свежем стању.

    “Креаца”, позната и као “банатски ризлинг” сорта је локалног значаја, сачувана у јужном Банату.  Као аутохтона балканска сорта може имати значајно место у винском туризму. Накупља до 18 одсто шећера у шири. По квалитету, ова сорта спада у групу за масовна вина бољег квалитета.     

 “Португизац” на падинама Фрушке горе

        Старе одомаћене сорте, које се такође могу сврстати у аутохтоне, као што су “франковка”, “португизац” и “мускат крокан”, у последње време заузимају значајније место у домаћем сортименту и шире се, нарочито у Војводини. Како наводе стручњаци посебно је порасло интересовање потрошача за винима сорти “франковка” и “португизац”, које су у прошлости прославиле виноградарство и винарство Фрушке горе. Отуда се често може чути да заслужују већу пажњу и значајније место у сортименту.

   Интересовање за масовније гајење “португисца” расте, нарочито на Фрушкој гори. Сорта је велике родности, али осетљива на сиву плесан, а нарочито  на пепелницу.  Врло рано сазрева - већ крајем августа грожђе се може користити за јело. За вино се бере почетком септембра. Оно је светлоцрвене боје, са нижим садржајем киселина. По квалитету редовно заостаје за винима “мерлоа” и ”франковке”.

  “Франковка” је добре родности, али не накупља много шећера - само у најбољим годинама достигне око 20 процената. Вино је пријатног мириса, светлорубин црвене боје, са израженим киселинама. У хладнијим годинама боја вина је слабија.

   “Мускат крокан” је некада гајен у више виногорја у Војводини, а данас се ретко може видети, углавном на Бисерном острву, где се  купажира са “рајнским ризлингом” и даје фина, мирисава, висококвалитетна вина. Стручњаци наводе да сорта нема перспективу да се шири, пре свега због изузетно велике осетљивости на сиву плесан и на ниске температуре. У Банатско-потиском виногорју ће остати као локални специјалитет и домаћи бренд.

 

С.Малиновић
Децембар 2017.

 

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 548.