Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

САВРЕМЕНА ПРОИЗВОДЊА ШЉИВЕ

Да би производња шљиве била успешна и рентабилна, неопходно је користити сертификован или стандардни садни материјал, произведен у реномираним расадницима, у складу са важећом законском регулативом

Домаћа шљива (Prunus domestica L.) је једна од најзначајнијих врста воћака у Европи са укупном годишњом производњом од 2.808.152 тоне (ФАОСТАТ, 2017), и једна од најзначајнијих врста из рода Прунус. У Србији се гаји на око 425.585 хектара, са просечном производњом од 507.987 тона,(2010‒2014), што нас декларише као највећег произвођача у Европи и другог произвођача у свету после НР Кине. Међутим, просечан принос по јединици површине је низак и износи свега 5,25 тона по хектару.
 

Највећа количина плодова шљиве у Србији се преради у ракију - око 70 одсто, око 25 одсто се користи у свежем стању или се замрзава, док се свега око пет процената користи за сушење. Генерално посматрано, производња шљиве код нас се одликује ниским и нестабилним приносима, слабијим квалитетом и крупноћом плода, проблемима узрокованим вирусом шарке шљиве, великом разноликошћу сорти и традиционалним приступом у гајењу, који подразумева минималну употребу агро и помотехничких мера. Веома ниска цена плодова шљиве и нестабилно тржиште су такође битни чиниоци који утичу на производњу.
 

Стање у производњи
 

Сортимент шљиве у Србији је базиран на три најзначајније сорте. То су „стенли“, „чачанска лепотица“ и „чачанска родна“, које у укупној производњи учествују са око 65 одсто. У новијим засадима ове три сорте се гаје на више од 80 одсто површина.

Старе, аутохтоне, ракијске сорте шљиве („црвена ранка“, „пожегача“, „моравка“, „драгачевка“ итд.) у укупној производњи учествују са око 30 одсто, са тенденцијом смањења, док преостале сорте („чачанска рана“, „чачанска најбоља“, “ваљевка“ итд.) учествују са око пет одсто. Промене у сортименту шљиве нису динамичне као код неких других врста воћака, па се углавном гаје сорте за које је потврђено да дуги низ година дају најбоље резултате у зависности од тога за коју намену се користе плодови. Последњих година у производњу се полако уводе и неке новије домаће и интродуковане сорте шљиве.

У свету, а нарочито у неким европским земљама, доста се ради на стварању нових сорти шљиве посебне намене или комбинованих својстава плода. Циљеви оплемењивања су мање или више слични у свим програмима, и односе се на крупноћу и квалитет плода, високу и редовну родност, што раније и што позније време сазревања плодова (да би се сезона бербе продужила што је више могуће) и толерантност на најзначајније болести и штеточине, са посебним акцентом на вирус шарке шљиве. Највећи број сорти шљиве створен је у Немачкој, Румунији, Србији и Бугарској.

У Институту за воћарство у Чачку је од 2004. до 2012. године признато седам нових сорти шљиве: „боранка“, „тимочанка“, „милдора“, „крина“, “златка“, „позна плава“ и  „нада“. За сорту „нада“ се, због бројних позитивних каракеристика (крупноћа и квалитет плода, редовна родност, умерена бујност), очекује да ће у наредном периоду заузимати све веће и значајније место у новим засадима. За остале наведене сорте се претпоставља да могу бити интересантне за гајење у мањем обиму уз доминантне.

 

   Доминира сејанац џанарике

 

Када је у питању избор подлоге, доминантна, а може се слободно рећи у овом тренутку и једина подлога која се користи за калемљење шљиве у нашој земљи је сејанац џанарике (Prunus cerasifera Ehrh.). Спорадично, али веома ретко, углавном у аматерским и окућничким засадима, као подлога за шљиву користе се и сејанци комерцијалних сорти „стенли“ и „чачанска лепотица“. Такође, у веома малом броју случајева, шљива се у нашој земљи калеми и на интродуковане подлоге „Fereley“ и „St. Julian A“. Међутим све ове подлоге испољавају одређене недостатке, који се пре свега односе на бујност, родност, крупноћу плода и осетљивост на вирус шарке шљиве. Последњих година све више се шири подлога „Wavit“, створена у Аустрији клонском селекцијом сорте „Wangenheims“, коју одликује 30 одсто слабија бујност у односу на сејанац џанарике, одлична компатибилност са сортама шљиве, позитиван утицај на рано плодоношење, редовна родност и крупноћа плода. Такође, клонском селекцијом сорте „wangenheims“ издвојена је и подлога „Weiwa“, сличних карактеристика као подлога „Wavit“. Поред наведених подлога, у Немачкој су селекционисане и две вегетативне подлоге отпорне на вирус шарке шљиве - „Docera“ i „Dospina“. Све четири поменуте подлоге се налазе у фази испитивања у Институту за воћарство, Чачак, па се у наредном периоду очекују конкретни подаци да ли ће и у којој мери нека од ових подлога моћи да замени сејанац џанарике у комерцијалним засадима.

 


Др. Небојша Милошевић
Институт за воћарство, Чачак
Фебруар 2018.

 

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 550.