Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

НАВОДЊАВАЊЕ ВИНОГРАДА

Приликом процене потребе за наводњавањем винове лозе у обзир  се узимају климатски услови, земљиште, сорте и лозне подлоге, планирани принос

Већина виноградарских рејона у нашој земљи углавном има довољно падавина, али је у неким годинама њихов распоред неправилан. Површине које се наводњавају углавном су мале и било би пожељно, сматрају стручњаци, да се овој агротехничкој мери посвети већа пажња.

Да би позитиван утицај ове мере дошао до изражаја  морају се добро проучити и познавати клима, земљиште, сорта, подлога и други чиниоци који утичу на развој и плодоношење винове лозе. Не треба запоставити чињеницу да су и недостатак и вишак влаге  у земљишту  пођеднако  штетни. Ако се виноград сувише залива, нарушавају се физичке и хемијске особине земљишта, смањују принос и квалитет грожђа и вина. У таквим условима чокоти су осетљивији на болести, штеточине и ниске температуре, а нега је отежана. Пажња се обраћа и на квалитет воде.  Није добро да потиче из бара у којима је, услед устајалости, дошло до распадања органске материје, нити из река загађених индустријским отпадом. Поремећаје у порасту, развоју и плодоношењу  може изазвати вода која садржи превише сумпорних и хлорних једињења.

    Потребе за наводњавањем

Од климатских услова највећа пажња се придаје количини падавина. Од значаја су и релативна влажност и температура ваздуха, али и ветар, јер од њих зависи  колико ће се воде изгубити испаравањем. Сматра се да се винова лоза може успешно гајити ако је годишња сума падавина 600-800 милиметара. Међутим, у јужним крајевима, при лошем распореду падавина и на слабијим земљиштима може доћи до недостатка влаге и када су много веће количине падавина, док се у севернијим подручјима некада могу добити добри приноси и  са 400 милиметара падавина годишње.  Због тога је корисно и да се поред годишње, у обзир узима и  количина падавина у току вегетације. То значи  да је за добар род и квалитет грожђа пресудан распоред падавина по фенофазама.

У крајевима са високим дневним температурама током лета винова лоза скоро да нема користи од веома малих количина падавина и краткотрајних пљускова током дана, па чак када су они и у већим количинама, сем на веома пропусним земљиштима. Вода од краткотрајних пљускова за време топлих летњих дана незнатно се усвоји путем листова винове лозе, а са површине земљишта брзо испари, односно не доспе до корена који се налази у дубљим слојевима земље. Понекад се корист од оваквих пљускова своди само на повећање влажности ваздуха, краткротрајно смањење услова за транспирацију листова и испаравање воде из земљишта. Постоје мишљења да су све кише до пет милиметара неефективне падавине.

Дубоко проквашавање од падавина у току лета није често чак ни на врло пропусним земљиштима, какав је песак, пре свега због интензитета испаравања. Испаравање је појачано у условима високих дневних температура ваздуха и високих температура површинских слојева земље, поготову на земљиштима која се јако загревају као што су песковита, шљунковита и каменита. Тако се наводи да је проквашавање земљишта од падавина до 20 центиметара дубине без већег значаја за винову лозу, јер се тек од овог слоја пружају корени.

Типови земљишта различитог механичког састава међусобно се знатно разликују по способности задржавања воде, али и у погледу економисања њом у току потрошње. Врло пропусна као што су шљунковита, каменита, веома песковита и плитка земљишта због мањег водног капацитета обезбеђују виновој лози мање количне приступачне воде, па им она чешће недостаје. На овим земљиштима су чешће и веће штете од суше. На оним која имају повољне водно-физичке особине запажено је више пута да је у условима обилних зимских и ранопролећних падавина винова лоза добро напредовала чак и када је током лета било врло мало падавина.

Врсте и сорте винове лозе разликују се по интензитету транспирације, односно процесу  одавања воде у облику водене паре у атмосферу преко наџемних делова. У вези с тим оне се разликују и по утрошку воде. Према наводима стручњака, сорте без маља (“афус-али”) транспиришу више од оних које имају маље, нарочито ако се оне налазе по целом наличју лиске. Такође, виногради високог стабла, развијених узгојних облика чокота, са бројним и дужим ластарима и великим приносима имају потребу за већом количином воде од класичних, приземног стабла и са мањим приносима.

 

С.Малиновић
Јул 2017.

 

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 543.