Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

МОРАЧ - ЗАЧИН, ХРАНА И ЛЕК

Индустрија ликера и десертних алкохолних и безалкохолних пића све више употребљава ову ароматичну биљку за производњу најразноврснијих напитака

Ова двогодишња или вишегодишња зељаста биљка (Foeniculum vulgare Mill.) из породице  Umbelliferae, има више народних имена - анасон, дивља мирођија, коморач, копар, слатки јанеж, слатки јануш, слатки копар, слатки морач итд. Расте дивље и полудивље свуда око Средоземног мора. Има две подврсте: piperitum - на Сицилији и capillaceum - свуда око Медитерана, као и много варијетета, vulgare, dulce, azoricum

 

Корен је меснат. Стабљика је ваљкаста, разграната, висока до 2 метра. Листови су игличастокончасто дељени, као код мирођије. Уопште, личи на мирођију, али је крупнији, разгранатији, снажнији и већи. Цвасти су удружене у густе и велике штитове на врху стабла и огранака. Цветови су жути. Цела биљка је јаког и пријатног мириса, што се боље осети када се протрља међу прстима. Сви органи биљке су слатки и мирисни. Зато морач код нас понегде називају слатка мирођија. Лошије врсте познају се по љутом и горком укусу и мање пријатном мирису.
Мало је топлих земаља које га не узгајају. Код нас се највише гаји у Војводини. Сеје се у марту на растојању 40 џ 40 центиметара. За један хектар потребно је око 7 килограма семена, а роди око 1,5 тона сувог плода. Гаји се као трогодишњи усев.
Захтева дубоку, квалитетну земљу и много топлоте - осунчан положај који је заштићен од хладних ветрова. Влага му је потребна само у време клијања и влатања. Минималне температуре за клијање су од 2 до 5 Целзијусових степени, а оптимална је 20 степени. У повољним условима од сетве до ницања прође 8 до 10 дана. За вегетативни раст оптималне температуре су од 16 до 18 степени, а биљка може да поднесе температуре до -4 степена.
Бере се зрео плод, али не ођедном, јер на стабљици има зрелих и зелених штитова који су касније цветали. Плод је зрео када се на њему појаве сиве пруге. Зрели штитови се одрезују маказама рано изјутра, док још има росе, водећи рачуна о томе да се не омлате, и на асуре или поњаве разастру на сунцу да потпуно сазру. Средином октобра одреже се цела биљка и остави на сунцу или на тавану да дозри.

Сложен хемијски састав
Носилац лековитости ове биљке је мирисно етарско уље. Добар морач има и до 7 одсто овог уља. Осим њега, у плоду има око 20 одсто беланчевина, 12 до 18 одсто масног уља и 4 до 5 одсто шећера, због чега је морач изузетно хранљив.
У слатком, римском морачу има врло мало или уопште и нема фенхона, у јапанском има око 10 одсто, а у индијском око 6,7 одсто. Сва уља с мало фенхона имају много анетола и због тога су врло благог и слатког укуса. У дивљем, љутом, горком и непријатном морачу има мало етарског уља, а у уљу само у траговима анетола, због чега је оно љутог, горког и непријатног мириса и укуса. Зато се такав морач не употребљава.
Анетол даје уљу сладак укус и пријатан благ мирис на анис. Овај састојак има знатну антисептичку моћ и отуда све чешћа употреба разних посластица, као превентивне мере за време заразних болести које се преносе преко органа за дисање. И раније се ово уље често и разноврсно употребљавало, а последњих деценија све више се троши и потражња расте с порастом животног стандарда, а још више с развитком индустрије.
Употреба морача и његовог мирисног етарског уља врло је честа и разноврсна. Даје се сам плод или у мешавини с другим лековитим биљем сличног дејства, пре свега за лечење органа за варење и дисање. Највише морача троше дестилерије етарског уља, јер из године у годину расте потрошња овог уља за производњу ликера, бомбона и других посластица и средстава за уживање. Уљане погаче које остану после вађења етарског уља из морача представљају врло јаку и пријатну сточну храну, јер садрже много беланчевина и масти, састојке који најчешће и скоро редовно недостају у исхрани нарочито у планинским и брдским пределима, где људи углавном живе од сточарства, а стока никад нема ни довољно квалитетног сена.

 

М.Волчевић
Октобар 2017.

 

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 546.