Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ЛОЗА ВОЛИ СУНЦЕ

На боље коришћење светлости утиче се избором правца редова, узгојног облика, резидбом, зеленим операцијама и другим мерама

У поређењу с другим гајеним врстама, винова лоза има скромније захтеве. И поред тога, постоје одређени услови који су неопходни за  њено успешно гајење. Од изузетне важности је познавање еколошких услова средине, пре свега  ради  правилног избора места за садњу.  Тамо где су они добро проучени лакши је избор сорте или начина гајења.  

   Лоза има велике захтеве за топлотом. Потребна количина   зависи од периода вегетације. Тако, пупљење и кретање лозе настаје при средњој дневној температуре од 10 до 20 Целзијусових степени, интензиван пораст и образовање окаца на 25 до 30, док нижа температура од 15 степени успорава цветање и оплодњу. Према наводима појединих аутора,  најповољнија температура за сазревање грожђа је 28-32 степена, односно реаговање лозе на температурне услове је веома различито. Тако је у јужним крајевима грожђе слађе и са мање киселина, док у северним има мање шећера и више киселина. Сматра се да је за производњу квалитетних вина северног типа најпогоднија умерена клима, док стоним сортама одговарају топлија подручја.

   Не треба занемарити ни ниске температуре. За време мировања  сазрели ластари добро подносе хладноћу, али су разлике између сорти веома велике. Ако се температура дуже времена задржава испод  минус 15 Целзијусових степени већ се може рачунати на извесне штете. Осетљиве сорте страдају већ на минус 18. У рејонима где мразеви наносе значајне штете лози ваља садити сорте отпорне на ниске температуре или на северу где је краћа вегетација изабрати оне које раније сазревају.  Превисока температура такође је неповољна. На температурама преко 35 степени на листовима и бобицама  стварају се ожеготине.

   Винова лоза је биљка сунца. Приликом избора терена за подизање винограда пре свега треба одабирати добро осунчане, јужне положаје, југозападне, југоисточне и на крају северне. Ако се чокоти гаје у сенци, ластари лошије сазревају, у окцима се формира мањи број цвасти, што има за последицу мањи принос, мањи садржај шећера и већи садржај киселина у грожђу. На боље коришћење светлости утиче се избором правца редова, узгојног облика, резидбом, зеленим операцијама и другим фитотехничким мерама.

   У односу на многе ратарске културе лоза боље подноси сушу, пре свега због тога што има знатно развијенији коренов систем који се распростире на већу дубину. И поред тога, не треба занемарити значај воде. Добри приноси могу се очекивати само тамо где воде има довољно. Годишња количина падавина 550-700 милиметара углавном је довољна за нормално успевање винове лозе. Тамо где су температуре више а падавина је мање виногради се са успехом могу гајити само ако наводњавају. Ова мера може бити један од битних фактора интензивирања производње и у северним крајевима.

 

С.Малиновић
Септембар 2017.

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 545.