Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

КУПИНА У НАШЕМ ВОЋАРСТВУ

Осцилације у производњи настају због отежаног пласмана плодова у изразито родним годинама и пада цена, a било је и година када је због високе откупне цене ова врста неконтролисано сађена

По производњи купине наша земља је високо позиционирана у свету. Ова врста се највише гаји у западној Србији, односно у околини Ваљева, Подрињу и Мачви, потом у јужној Србији, али и у другим подручјима. У сортименту доминирају „чачанска бестрна“ и „торн фри“, а затим „блек сатен“, „дирксен торнлес“ и новије сорте „лох нес“, „честер торнлес“, „трипл краун“ итд.   
    У последње време долази до честих осцилација у производњи. Један од разлога за то је отежан пласман плодова у изразито родним годинама и пад цена, због чега су произвођачи били у дилеми да ли да засаде крче или не. С друге стране, било је и периода када је откупна цена плодова била висока па је ова врста неконтролисано сађена, често и у неодговарајућим условима.
    Шта одговара купини
   Правилан избор положаја за подизање засада купине неопходан је услов за њено рентабилно гајење, стога што је више гајених сорти осетљиво на ране јесење и зимске мразеве, сушу, висок ниво подземних вода и на суве, јаке и хладне ветрове. Према наводима стручњака, у нашој земљи  најбољи услови за гајење купине су између 200 и 600 метара надморске висине. Предност се даје благо нагнутим, односно теренима са нагибом од око пет степени, и то средњим деловима нагиба. Нижи делови се избегавају јер могу бити превлажни, а виши суви.
   Нису добри ни положаји попут уских долина и котлина, увала, и они који се налазе у непосредној близини високих шума. У таквим условима купина је слабо осветљена, због чега се изданци издужују, доњи делови огољавају, образују дуге и танке гранчице, а може доћи и до превременог опадања листова. Такође, суши се и велики број заметнутих плодова,  погоршава им се укус и састав. За нове засаде бирају се положаји који су заклоњени од доминантних ветрова. Посебно су неповољни хладни и суви зимски ветрови који када трају више дана могу проузроковати смрзавање изданака уколико нису прекривени снегом.
   Овој врсти не одговарају високе температуре, нарочито за време сазревања плодова и ако дуже трају. Оне смањују влажност у земљишту и ваздуху, успоравају раст младих изданака, убрзавају сазревање плодова, отежавају развијање родних пупољака за наредну годину, односно утичу на смањење приноса и квалитет плодова. Купина најбоље успева тамо где су лета свежија, а зиме блаже.    
   Савремена  производња без наводњавања могућа је једино у областима са више од 800 милиметара падавина годишње, од којих је више од 50 одсто правилно распоређено у току вегетације. Суша, посебно ако је праћена екстремно високим температурама, може проузроковати велике штете - смањење приноса и квалитета плодова, сушење изданака који носе род, појава ожеготина... Летње суше боље подносе ране сорте купине.
   Ова врста не подноси вишак влаге у земљишту. У условима када се појави вишак воде у зони корена више дана,а да при том она не отиче, купина слабо напредује, суши се и пропада, а изложена је и нападу земљишних штеточина.   
    Како се наводи у литератури, за производне засаде не одговарају земљишта која садрже више од 60 одсто глине, јер су слабо пропустљива за воду и ваздух, док песковита са више од 70 одсто песка слабо задржавају воду и сиромашна су хранљивим материјама. Нису добра ни кречна због недостатка гвожђа и магнезијума, што је узрок хлорозе листова и смањења раста изданака.
   Не треба запоставити значај преткултура јер произвођачи који су купину садили на местима где су гајени кромпир, парадајз, паприка, јагодасте воћке и винова лоза суочавали су се са проблемима обољења корена и листа. Као преткултуре препоручују се окопавине, а посебно легуминозе (пасуљ, грашак, боранија). Када су у питању крчевине шума и јако закоровљена земљишта, најмање три до четири године после крчења не треба их користити, односно све док се не очисте и не одморе. На њима прво треба гајити окопавине и биљке за зеленишно ђубрење.
 

С.Малиновић
Август 2017.

 

Више прочитајте у новинама или електронском издању броја 544.