Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ZAŠTO JE CRNO VINO DOBRO?

Njegovo delotvorno dejstvo na zdravlje odavno je poznato, čuveni ”francuski paradoks”, tj smanjena učestalost kardiovaskularnih bolesti među francuskim stanovništvom uprkos uživanju u masnoj hrani pripisuje se redovnoj konzumaciji upravo ovog napitka

Osim alkohola (etanola), u vinu ima i vode (850 do 900 grama po litru), a onih preostalih 100 do 150 g nije samo akohol. Sadrži i glicerol (do 15 g/l), koji mu daje ”uljast” ukus, zatim kiseline - sirćetnu, vinsku, jabučnu, mlečnu, ćilibarnu, buternu i mravlju, šećer, vitamine, minerale i enzime. Litar vina ima i do 18 miligrama vitamina C, 30 mg vitamina B12 i do 5 mg vitamina A.

Flavonoidi i resveratrol su osnovne vrste antioksidanata koje se nalaze u crnom vinu. Flavonoidi su biljni antioksidanti. U crnom vinu najzastupljeniji su antocijanidi, koji se nalaze u opni grožđa i daju mu tamnoljubičastu boju - što je vino tamnije, veća je koncentracija ovih korisnih materija. Resveratrol spada u grupu polifenola, koji su poznati kao dobri antioksidanti.

 

Šta je resveratrol

Vino sadrži sve ono što je bilo u grožđu od kojeg je napravljeno, a sastav mošta je još obogaćen radom kvaščevih gljivica. Ono što je za zdravlje najvažnije jesu polifenoli - organska jedinjenja za koje se već dugo zna da iz tela uklanjaju slobodne radikale, reaktivne molekularne vrste koje oštećuju (upravo zato što su reaktivne) druge molekule, pre svega molekule DNK. U litru vina, naročito crnog (jer se polifenoli pretežno nalaze u kožici bobica), može da bude i nekoliko grama ovih korisnih materija.

Jedan od tih polifenola iz crnog vina već dugo zaokuplja pažnju naučnika. Reč je o hemijskom jedinjenju resveratrol. Godine 1939. otkrio ga je japanski hemičar Micio Takaoka. Nije ga izdvojio iz vina, već iz otrovne biljke Veratrum album, po kojoj je i dobio ime. U litru crnog vina ima ga u proseku oko 1,9 mg, a u španskim vinima koncentracija mu raste i do 12 mg/l. Ima ga i u crnom grožđu (do 8 mg po kilogramu), a skoro isto toliko u kikirikiju.

Zahvaljujući ovom polifenolu može da se protumači ”francuski paradoks” - činjenica da Francuzi znatno ređe obolevaju od bolesti kardiovaskularnog sistema u odnosu na ostale Evropljane. Ipak, nije sve tako jednostavno. Istraživanja učinaka resveratrola u čistom stanju dovela su u najmanju ruku do neočekivanih rezultata - dokazalo se da snižava krvni pritisak, ali tek u dozama od 150 mg dnevno – što odgovara količini od deset i više litara vina.

Nedavno su devetorica kineskih naučnika objavila naučni rad u kojem su objasnili njegovo delovanje. Resveratrol ne deluje direktno na ljudski organizam, već na sićušna bića koja žive u simbiozi s ljudima - crevne bakterije. S ove tačke gledišta, konzumacija crnog vina u osnovi ima isto delovanje kao i konzumacija jogurta i drugih probiotika. Radeći eksperimente na miševima, kineski naučnici utvrdili su da resveratrol povećava broj crevnih bakterija iz rodova Lactobacillus i Bifidobacterium.

Veće doze mogu da budu i opasne, te je tako utvrđeno da uzimanje pola grama resveratrola dnevno može da izazove mučninu i proliv. Ne samo da nisu zabeleženi pozitivni učinci na usporavanje rasta tumora, nego veće količine ovog polifenola dovode do njegovog nastanka.

 

M.Volčević

Oktobar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 546.