Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

ZAŠTITA OD GLODARA

Sve vrste glodara pretežno konzumiraju biljnu hranu napadaju poljoprivredne i šumske kulture i nanose im svake godine velike štete

Razne vrste miševa, pacovi, voluharice i dr. prenose uzročnike zaraznih oboljenja i parazite na čoveka i domaće životinje. S gledišta zaštite bilja, skoro sve vrste su štetne i protiv njih moraju da se preduzmu odgovarajuće mere suzbijanja

Glodari (Rodentia) su zasebna grupa životinja u klasi sisara (Mammalia). Imaju specifičnu građu i raspored zuba. Naročitu pažnju zaslužuju jako razvijeni i srpasti sekutići, koji trajno rastu i istovremeno se troše. Na vrhovima, sekutići se uvek oštre u vidu dleta. Između sekutića i kutnjaka nema zuba, već praznina zvana škrba ili dijastema.

 

Poljska voluharica (Microtus arvalis Pall.) pripada sitnim glodarima koje karakterišu relativno male dimenzije tela. Dužina tela može da dostigne 12 centimetara, a rep 4 cm. Maksimalna težina joj je 50 grama. Pokrivena je gustom sivom dlakom, koja se s trbušne strane preliva u nešto svetliju boju. Za razliku od pravih miševa, poljska voluharica ima tako kratke usne školjke da su skoro potpuno skrivene u krznu.

Živi u čitavoj Evropi, izuzev krajnjeg severa i juga, a naseljena je i u velikom delu Azije. U mnogim krajevima Srbije neretko se javlja u velikom broju, nanoseći znatne štete ratarskim i voćarskim usevima. Tokom godine živi u slobodnoj prirodi, a često se sreće u kamari slame ili sena. Naseljava livade, međe, pašnjake, lucerišta i druga neobrađivana zemljišta, a ponekad može da se nađe i na rubovima listopadnih šuma. Živi i gnezdi se u podzemnim hodnicima koje sama kopa.

Hrani se sočnim biljnim delovima, a znatno manje semenom žita i trava. U nedostatku hrane koja u sebi sadrži dovoljno vode, glođe koru mladih voćaka do te mere da izaziva sušenje stabala. Hrani se sa oko 80 biljnih vrsta. Razmnožava se vrlo brzo. Već za dva meseca mladunci stasavaju za parenje, a gravidnost traje oko 19 dana. Jedna ženka može za godinu dana da se okoti sedam puta, a u svakom nakotu može da ima najviše devet mladunaca.

U Srbiji se ubraja među najvažnije štetočine poljoprivrednih useva. Periodično se javlja u velikom broju, te je neophodno da se organizuje prognozna služba, da bi na vreme mogle da se preduzmu mere zaštite.

Suzbija se za vreme mirovanja vegetacije upotrebljavanjem pšenice ili ječma zatrovanih cink-fosfidom.

 

Vodena voluharica (Arvicola terrestris L.) naziva se i ”vodeni pacov”, jer po dimenzijama tela podseća na pacova. Njeno telo dostiže dužinu od 20 cm, a rep 10 cm. Prosečna težina joj je oko 90 g. Pokrivena je sivom, gustom dlakom. Njena kožica je cenjena u krznarskoj industriji.

Nalazi se u većem delu Evrope i Azije gde naseljava vlažnije biotope, kao što su obale reka, jezera, bara i ribnjaka.

Nanosi velike štete poljoprivredi i šumarstvu, jer se hrani sočnim biljnim delovima i semenom žita. Živi u podzemnim hodnicima koje kopa od jednog do drugog korena voćke ili neke vrste listopadnog drveća. Podgrizajući korenove uništava velike zasade voćnjaka i listopadnih šuma.

Razmnožava se samo u toplijem periodu godine. Kada se namnože krajem leta, sele se dalje od vodenih bazena u suvlje predele, gde nanose štete voćnjacima i ratarskim kulturama.

Uspešno se suzbija mamcima zatrovanim cink-fosfidom.

 

Domaći miš (Mus musculus L.) ubraja se među sitne glodare. Telo mu je dugo oko 8 cm, a rep oko 9 cm. Težak je oko 20 g. Spada među one životinje koje su zauzele najširi areal rasprostranjenja. Danas se sreće skoro svuda gde živi čovek.

U toplijim krajevima može da živi tokom cele godine u slobodnoj prirodi, što se u našim klimatskim prilikama ne dešava. Za vreme leta naseljava polja gde uzima biljnu i životinjsku hranu, a kada u jesen zahladi, sklanja se na skrovita mesta, kao što su kamare slame i sena, staje, ambari i stanovi.

Reproduktivna moć mu je relativno vrlo velika. Kada navrše dva meseca, mladunci su sposobni da se razmnožavaju. Gravidnost traje oko 21 dan. Razmnožava se samo u toplom periodu godine. U jednom nakotu može da bude najviše trinaest mladunaca. Pretežno se hrani koncentrovanom, zrnastom hranom. Štetan je, jer uništava znatne količine namirnica, izgriza ambalažu i tkanine, a prenosi i uzročnike raznih parazitskih i zaraznih oboljenja na čoveka i domaće životinje.

Uspešno se suzbija mišolovkama i mamcima zatrovanim cink-fosfidom.

 

Miš humkaš (Mus musculus hortulanus Nordm.) pripada sitnim glodarima. Toliko je sličan domaćem mišu, da ga je teško raspoznati na osnovu morfoloških osobina. Međutim, ove dve vrste znatno se razlikuju po svom načinu života.

Tokom godine živi u polju. U jesen sakuplja seme i klasje raznih trava i žita (sirak, muhar, ovas, ječam, pšenica, suncokret, kukuruz i sl.) i prekriva ga slojem zemlje. Na taj način stvara humke (otuda ime humkaš) prečnika do 2 metra, ponekad visoke do 75 cm.

Sakupljene zalihe semena teže i do 16 kilograma, a mogu korisno da se upotrebe za ishranu živine.

Uglavnom nanosi štetu poljoprivrednim usevima u Vojvodini. Lako se suzbija za vreme mirovanja vegetacije. Humke se rasture vilama i razbacaju se mamci zatrovani cink-fosfidom.

 

Šumski miš (Sylvimus [Apodemus] sylvaticus L.) je vrsta sitnog glodara koji je nešto veći od domaćeg miša. Maksimalna dužina tela mu je 11, a repa 10 cm. Može da bude težak 30 g. Glava mu je znatno veća u odnosu na žutogrlog, poljskog ili domaćeg miša. Leđna strana je obrasla kestenjastom dlakom, a trbušna belom. Ispod vrata na belom polju, nalazi se žuta pega (nešto je jače izražena kod žutogrlog miša).

Živi u Evropi, Maloj Aziji, severnoj Africi, severnom delu Indije i u zapadnoj Kini. Reproduktivna moć mu je jako izražena. Kada navrše tri meseca, mladunci stasavaju za razmnožavanje. Razmnožava se samo u toplom periodu godine. Za to vreme može da ima četiri nakota, a jedan nakot može da ima maksimalno dvanaest mladih.

Hrani se koncentrovanom hranom, kao što su seme žita, hrastov i bukov žir, kestenje, zatim jabuke i kruške, a hvata i razne insekte i sitne životinje.

Živi na otvorenom polju, na šumskim proplancima i u listopadnim šumama, gde kopa rupe u zemlji ili se zavlači u udubljenja u šupljim stablima i panjevima. Za zimu sakupi zalihu hrane koja se sastoji od različitog semena žita, trava i plodova listopadnog drveća.

Uspešno se suzbija mamcima zatrovanim cink-fosfidom.

 

Žutogrli miš (Sylvimus [Apodemus] flavicollis Melch.) spada u vrstu sitnih glodara. Nešto je veći od domaćeg i šumskog miša. Dužina njegovog tela kreće se do 13,5 cm, a repa od 11 do 13 cm. Leđna i bočna strana pokrivene su lepom kestenjastom dlakom, a trbušna izrazito belom. Na grudima ima ovalnu, žutu pegu, po kojoj je ova vrsta i dobila ime.

U Evropi može da se nađe sve do Cankt Petersburga. Potencijal razmnožavanja mu je relativno veliki. Leže mladunče samo u toplom periodu godine. Za to vreme može da ima četiri nakota, maksimalno sa po dvanaest mladunaca. Kada navrše tri meseca, stasali su za razmnožavanje. Ovaj miš se hrani sa oko 25 biljnih vrsta, uglavnom njihovim semenom i plodovima. Tokom godine, režim ishrane mu se menja, tj. prilagođava mogućnostima. Ubraja se među proždrljivije vrste sitnijih glodara - za 24 sata utroši toliko koncentrovane hrane koliko iznosi 36,3 odsto njegove težine.

Živi u listopadnim šumama ili u njihovoj blizini. Sklanja se i gnezdi u prirodnim šupljinama u stablima, panjevima ili kopa rupe ispod kamenja. U jesen sakuplja razne vrste semenja.

Masovna pojava ove vrste, kao i poljske voluharice i poljskog miša, prouzrokovala je 1952. godine prošlog veka ogromnu štetu u planinskim delovima Srbije. U blizini šuma usev žita bio je potpuno uništen.

Suzbija se mamcima zatrovanim cink-fosfidom.

 

Poljski miš (Apodemus agrarius Pall.) ubraja se među sitne glodare. Njegovo telo može da bude dugo najviše 12 cm, a rep 9 cm. Lako se raspoznaje na prvi pogled po osobenoj tamnoj prugi duž sredine leđa.

Nalazi se skoro u svim zemljama Evrope i u većem delu Azije, gde naseljava šumske proplanke, rubove listopadnih šuma, šikara i obradiva polja. U aridnim rejonima bira vlažnija staništa, kao što su doline reka i potoka, krajeve pored bara i jezera.

U povoljnim uslovima razmnožava se vrlo brzo i javlja se u velikom broju. Razmnožava se kad navrši tri meseca. Koti se obično šest puta u godinu dana, a u jednom nakotu može da bude najviše sedam mladunaca.

Hrani se semenom pšenice, ječma, raži, ovsa i kukuruza. Jedan deo njegovog obroka mogu da sačinjavaju insekti, korenovi i listovi raznih biljaka. Ne sakuplja veće zalihe hrane u svojim rupama. Neretka je masovna pojava poljskih miševa praćena kalamitetnom pojavom drugih vrsta sitnih glodara.

Uspešno se suzbija mamcima zatrovanim cink-fosfidom.

 

Crni pacov (Rattus [Epimys] rattus L.) je u našim klimatskim uslovima vezan za naseljena mesta. Naziva se i ”tavanski pacov”, jer naseljava gornje delove zgrada. Telo mu je nešto manje od sivog pacova i varira od 17 do 23 cm. Rep je tanak i dugačak od 20 do 25 cm. Usne školjke su toliko velike da mogu da prekriju oči kada se poviju napred. Težak je do 150 g.

Retko se sreće u Srbiji i u Evropi, gde se do 17. veka javljao u velikom broju i nanosio ogromne štete. Ova vrsta prenela je epidemiju kuge koja je desetkovala stanovništvo mnogih krajeva Evro¬pe. Novija istraživanja pokazala su da je smanjenje njegove populacije izazvala promena ekoloških uslova, a ne potiskivanje od sivog pacova, kako se dosada smatralo.

Reproduktivna moć mu je izrazito velika, ukoliko se jave povoljni uslovi za život i razmnožavanje. Iako je danas veoma redak, ovaj pacov znači potencijalnu opasnost za čoveka i mnoge grane privrede.

Uspešno se suzbija zatrovanim mamcima na osnovi kumarinskih preparata.

 

Sivi pacov (Rattus [Epimys] norvegicus Bork.) spada u najkrupnije vrste sitnih glodara. Telo može da dostigne dužinu od 26 cm, a rep 12 cm. Odrasli primerci mogu da teže 500 g. Rep je debeo i pokriven krljuštima i retkim dlakama. Usne školjke su relativno male i ne mogu da dosegnu do očiju.

Smatra se da vodi poreklo iz istočne Azije, odakle se raselio po čitavom svetu, i to saobraćajnim sredstvima. Najčešće se sreće u naseljenim mestima i pored njih. Ređe živi na vlažnijim mestima pored bara, jezera i reka, gde se hrani raznovrsnim biljkama, insektima, puževima, žabama, ribama i sl.

Štetna delatnost sivog pacova je raznovrsna. S obzirom na to da živi na zagađenim mestima, kao što su kanalizacija, obori, staje i smetlišta, on prenosi uzročnike zaraznih oboljenja i parazite opasne za ljude i domaće životinje. Uništava znatne količine životnih namirnica, ambalažu, tkanine, drveni nameštaj, olovne cevi i električne instalacije. Svežder je i može da pojede do 300 g koncentrovane hrane u jednom danu. Živi do četiri godine.

Ubraja se među najplodnije vrste sisara. U toplijim prostorijama razmnožava se tokom čitave godine, a u hladnijim mestima daje dva do sedam nakota. Međutim, u hladnjačama klanica gde je hrana obilna i visokokalorična pravi gnezda u smrznutom mesu i razmnožava se bez prestanka. U jednom leglu može da bude maksimum četrnaest mladunaca.

Uspešno se suzbija mamcima zatrovanim preparatima na osnovi kumarina.

 

Hrčak (Cricetus cricetus L.) pripada štetnim glodarima osrednje veličine. Dužina njegovog tela često prelazi 28 cm, a repa 4 cm. Obrastao je raznobojnom dlakom - s leđne strane je riđožuta, s trbušne potpuno crna, šape su izrazito bele, a bokovi i obrazi žućkastobeli. Karakteristične su njegove obrazne kese u koje skuplja hranu, a potom je prenosi u svoju jazbinu.

Živi u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, sve do zapadne Evrope, u Belgiji i Francuskoj. Prvenstveno naseljava rejone stepske klime, a izbegava šume i pustinje. Živi u podzemnim jazbinama u kojima se pored gnezda nalazi po nekoliko komora za skladištenje hrane. Zimu provodi u zatvorenoj jazbini, grickajući sakupljeno seme. U proleće čim otopli, izlazi iz jazbine da bi nastavio ishranu zelenim biljnim delovima, sve dok žito ne sazri. Koti godišnje dva puta, a u svakom nakotu ima oko deset mladunaca.

Kod nas nanosi štetu usevima žita, lucerki, detelini, grašku i dr. U jazbini ponekad može da se nađe više od 10 kg raznog semena.

Suzbija se mehanički, pomoću klopki i potapanjem jazbina vodom, i hemijski - gasovitim sredstvima i zatrovanim mamcima.

 

M.Volčević

Novembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 547.