Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

VELIKA PUHARA SVE POPULARNIJA

Jestiva je dok je mlada, a kad se sazrevanjem spora pretvori u sunđerasto tkivo, izuzetno je lekovita

Nedavno je  našu redakciju posetio pretplatnik Radoslav Srećković iz Novog Sada, jedan od najstarijih članova Gljivarskog društva "Novi Sad". Doneo je omanju puharu, njemu omiljenu,  koju je kupio na pijaci, i požalio se da ih ovog leta zbog suše nije sakupljao.
       U prirodi se, inače, pečurke javljaju u najrazličitijim oblicima. Tako se može naći i jedna u obliku lopte. To je velika puhara (Langermania gigantea),  poznata i pod nazivom velika ćelavica. Sakuplja se tokom leta i početkom jeseni   na poljima, pašnjacima, u baštama, uz šumske puteve, na sunčanim stranama šumskih proplanaka ili u retkom grmlju. Međutim, zbog letnje žege i nedostatka padavina, skoro da je nije ni bilo.  To nam je potvrdio i naš pretplatnik Srećković. Iako je zašao u osmu deceniju života, još uvek pomalo planinari,  sakuplja gljive i lekovito bilje i učestvuje u aktivnosti svog društva.
   Tom prilikom doneo je puharu i istakao  da se ova popularna gljiva inače može kupiti na pijacama kod proverenih sakupljača iz Srema, a ove godine se pojavila kad joj vreme nije - posle miholjskog leta i obilnih kiša.
      Da podsetimo: puhara može biti izuzetno krupna, prečnika oko  pola metra i težine preko deset kilograma.
   Za tlo je pričvršćena micelarnim koncima koji liče na razgranate korenčiće. Ima ukusno belo meso (glebu), bogato belančevinama. Jestiva je samo dok je mlada i sasvim bela. Starenjem postaje žuta, maslinastozelena ili smeđa.
  Kad se gleba starenjem pretvori u sunđerasto tkivo, na najmanji dašak vetra ili dodir iz nje izlazi oblak spora. Tako u jednom plodonosnom telu može da ih bude i milijardu. Spore sadrže aminokiseline, ureu, ergosterol, masti i kalvacin, za koji je utvrđeno da zaustavlja rast nekih vrsta tumora, a antibiotik iz spora deluje na neke gram -pozitivne i gram -negativne bakterije na ranama, ali i na uzročnike angine, upale pluća i  infekcija mokraćnih puteva.
  Naš narod zna za lekovitost ove gljive. Njen prah  seljaci upotrebljavaju za zaustavljanje krvarenja i zarastanje rana kod stoke. Takođe ga koriste i kad se sami povrede. Previjene rane zarastaju bez ožiljaka za dva-tri dana.
   Za ovaj "lek" znali su još stari Kinezi i koristili ga za zaustavljanje krvarenja, lečenje rana i ublažavanje upala i bolova. Ako se primenjuje spolja, prahom se posipa ozleđeno mesto. Može se pripremiti i odvar od pet-šest grama suvog sunđerastog tkiva puhare koje se stavi u gazu i poklopljeno kuva pola sata  u dva decilitra vode.
   Mlade puhare se koriste u ishrani. Oljušte se, iseku na listiće debljine oko dva centimetra i pohuju ili prže na puteru. Može se jesti i sirova, isečena na kockice, posoljena i pomešana s majonezom i pavlakom, ali i marinirati i sušiti kao ostale vrste šumskih pečuraka.

 

D.Radivojac

Decembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 548.