Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

VALERIJANA - SMIRUJE I LEČI

Koristila se još u starom Rimu zbog sedativnog i opuštajućeg delovanja, a tokom Prvog i Drugog svetskog rata, njene tinkture su se koristile za lečenje vojnika koji su pretrpeli tzv. rovovski šok

Poznata još i kao odoljen, odolen, macina trava, odolenak (Valeriana officinalis L.), ova lepa, višegodišnja, zeljasta, prava i pri vrhu razgranata biljka pripada porodici Valerianaceae. Narasta do 2 metra. Ima neparno peraste listove. Prizemni listovi imaju dršku, a gornji su sedeći. Na vrhu stabljike i ogranaka nalaze se bele ili ružičaste krupne cvasti slične štitu, sastavljene od velikog broja sitnih cvetova. Cveta krajem proleća i tokom celog leta. Plod je do 5 milimetara promera i na vrhu ima perjanice, tako da biljku rasejavaju vetar i voda. Korenovi su razgranati i dugački do 20 centimetara.

Ima mnogo varijeteta. Raste svuda - najviše po vlažnim mestima, livadama, pored reka i potoka, a ređe po brdskim i planinskim retkim šumama i suvim mestima u Evropi i Aziji, sve do Japana. Najviše se gaji u Belgiji i Holandiji, odakle se i izvozi. Uzgaja se i u SAD, kao i kod nas.

U Srbiji raste kao samonikla biljka u polusenovitim šumama, na livadama s više vlage, pored reka i potoka. Uspeva na nadmorskoj visini do 2.000 m. Zahteva rastresita, vlažna i humusna zemljišta. Zbog sve veće potražnje na domaćem i inostranom tržištu, prešlo se na plantažno gajenje, najviše u Banatu i centralnoj Srbiji. Najuspešnije se gaji u predelima s prosekom padavina od 800 do 1.000 mm po kvadratnom metru godišnje ili ako je moguće nadoknaditi nedostatak padavina veštačkim putem (zalivanjem). Godišnji optimalni prosek temperature je od 8 do 11 Celzijusovih stepeni. Nadmorska visina takođe utiče na prinos i kvalitet – s njenim povećanjem on opada, ali se povećava udeo etarskog ulja.

 

Zahteva plodna zemljišta

Kod nas se najbolji prinos i kvalitet dobijaju na plodnim, peskovito-humoznim svežim nanosima pored Tise, Dunava i Save. Đubrenjem i navodnjavanjem (u slučaju letnje suše) dobija se dva do tri puta veći prinos. Na jednom hektaru zemlje potrebno je oko 150.000 sadnica ili oko 500 grama semena.

Razmnožavanje i gajenje su brži prilikom deljenja mladih stolona s pupoljcima. Sadi se ili seje u martu ili aprilu čim vreme dopusti, ili u septembru i oktobru za vreme berbe, na rastojanju od 30 cm. U krajevima s kontinentalnom klimom bolja je jesenja sadnja. S obzirom na to da je seme vrlo sitno i lako, uglavnom se seje u leje i proizvodi rasad (kao kupus ili paprika). Seje se vrlo plitko - na 1 cm i neposredno na njivi, a zemlja mora da bude vrlo sitna, dovoljno vlažna i dobro pripremljena. Seme se pre setve pomeša sa 30 do 50 puta većom količinom veštačkog đubriva. S jednog hektara može da se dobije oko 400 kilograma osušenog materijala.

U novije vreme sve više je u prometu osušen materijal od gajene valerijane, jer je potražnja velika - biljka je polimorfna i od divljih vrsta nikada se ne dobija osušen materijal istog sastava. Gajenjem su, naprotiv, dobijene prvoklasne selekcionisane biljke stalnog farmakodinamskog dejstva. Osušen materijal je čist, stručno ubran, osušen i zapakovan. Ima svojstven, izrazito jak i neprijatan miris, na izovalerijansku kiselinu i njene estre. Na vlažnom i močvarnom zemljištu daje veći, a na suvom i peščanom manji prinos, ali osušen materijal ima više etarskog ulja.

Prvenstveno se uzgaja i koristi u lekovite svrhe, protiv živčane i crevne napetosti i grčeva, ali može da se upotrebi i kao rastvor koji privlači gliste. Listovi su bogati mineralnim materijama  i kao takvi su idealni za kompost.

Sveži korenovi su skoro bez mirisa, a stabilizovan osušen materijal ima vrlo slab miris. Ukus je najpre sladunjav, a zatim nagorak i aromatičan. Koren biljke se vadi u kasnu jesen posle treće godine od dana sadnje. Bledi korenovi se odstranjuju s biljke i ona se dobro opere. Pre sušenja se nareže na sitne komade. Svež koren se koristi za izradu vodenih, tj. vodeno–alkoholnih ekstrakata (tinktura).

 

M.Volčević

Decembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 548.