Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

UKLANJANJE DONJIH LISTOVA NA ČOKOTU

Ova mera je obavezna u hladnijim i kišovitijim godinama, kao i na čokotima sa višim i visokim stablom, ali i kod lošije obojenih sorti

U našoj vinogradarskoj praksi uobičajeno je da se stone i vinske sorte vinove loze gaje na isti način, primenom standardnih fitotehničkih mera. Ovo podrazumeva lačenje lastara početkom vegetacije i dva do tri zalamanja lastara, uz eventualno prekraćivanje i delimično uklanjanje zaperaka. Uz redovnu obradu zemljišta, ishranu i zaštitu loze od prouzrokovača bolesti, kao i štetočina, navedene mere zadovoljavaju proizvodnju vinskog grožđa gde su prioritet proizvodne osobine grozdova. Međutim, za stono grožđe bitan je estetski izgled grozda i bobice.

  Tokom vegetacije izvode se dva do tri zalamanja i pinciranja - zakidanja lastara. Pinciranje kod špalirskog gajenja loze najčešće se primenjuje pre cvetanja ili u precvetavanju (sredina juna) i obuhvata samo one lastare koji se u narednoj godini odbacuju. Velika je greška ukoliko se zalamanje izvodi krajem juna i kasnije jer se tada gube sva njegova pozitivna dejstva na čokot. Zalamanje se obično radi pošto se svi lastari uvuku u žice, povežu i kada znatno prerastu poslednju žicu špalira  pa počnu da se savijaju. U ovom poslednjem slučaju  lastari se prekraćuju na 30 do 40 centimetara iznad poslednje žice, ili tako da na lastaru bude 10-12 listova iznad poslednjeg grozda. Time se sprečava mogući gubitak rodnosti donjih okaca usled preteranog rasta lastara, uz eliminisanje samozasenjivanja, prevlaženosti unutar samog čokota i napada gljivičnih bolesti.

Prekraćivanje lastara izaziva raniju pojavu i bolji rast zaperaka. Ukoliko se zaperci žele iskoristiti za donošenje dopunskog prinosa kod loze, onda se termin zalamanja posebno određuje. Naime, zaperci kao prirasti drugog reda znaju da budu vrlo korisni za čokot jer je dokazano da je od sredine leta fotosintetska aktivnost njihovih listova znatno veća u odnosu na listove sa glavnih lastara. Time oni povećavaju fotosintetsku površinu, ali i gustinu špalira. Stoga se u određenom trenutku (do mesec dana posle prvog zalamanja osnovnih lastara) pristupa i zalamanju vrhova zaperaka, a ne njihovom potpunom uklanjanju, kako to neobavešteni vinogaradari obično rade. Zalamanje se obično izvodi kada je na zaperku razvijeno do 10 listova, ne više. Ostavljaju se četiri najrazvijenija lista, ili se praktično sa zaperka ukloni zalamanjem njegov vrh sa nekoliko nerazvijenih listova. Prilikom izvođenja ove operacije pristupa se i drugom zalamanju osnovnih lastara. To su oni lastari koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim zalamanjem jer nisu imali dovoljan prirast. Često se ukaže potreba i za drugim zalamanjem zaperaka, jer ni svi zaperci nemaju isti porast, pa se naknadnim zalamanjem obrađuju oni zaperci koji su najpre bili slabijeg porasta. Prilikom izvođenja zahvata zalamanja lastara i zaperaka bitno je podesiti njihovo pravovremeno izvođenje i intenzitet. Naime, česta je pojava da se glavni lastari prejako zalome, što isprovocira izbijanje velikog broja bujnih zaperaka koje su proizvođači prinuđeni da zalamanjem uklone sa čokota, umesto da ih iskoriste za bolju produkciju biljnih asimilativa i time kvalitetniji rod, tj. bolju pripremljenost čokota za zimu.

Kod vinskih sorti prioritet se daje proizvodnim osobinama grožđa zbog prerade u vino i destilate. Za stone sorte potrebno je posebnim merama regulisati estetski izgled grozda i bobice, s obzirom na to da se stono grožđe “kupuje očima”.

 

S.Malinović

Avgust 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 544.