Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: UZGOJ KOZA

Glavni proizvod koze je mleko, koje ona stvara od najjeftnije hrane, a u poređenju s drugim domaćim životinjama, istovremeno daje i najveće količine mleka u odnosu na svoju živu meru

Glavni proizvod koze je mleko, koje ona stvara od najjeftnije hrane, a u poređenju s drugim domaćim životinjama, istovremeno daje i najveće količine mleka u odnosu na svoju živu meru. Koza daje u toku laktacije deset do petnaest, čak i dvadeset puta više mleka od sopstvene težine, dok je u krave to šest do osam puta više.

Kozije mleko po svom sastavu je najbliže majčinom. Od njega može da se pravi sir, maslac i kiselo mleko, ali može i da se koristi u svežem stanju. Prosečna masnoća kozijeg mleka je oko 3,2 odsto (od 2,5 do 4 odsto), a kuglice masti u njemu su sitnije nego u kravljem. Koza daje relativno mnogo mleka, a njena produkcija zavisi od načina odgajivanja, te je stoga normalno da brdska (slabije hranjena) daje jedan do dva litra mleka dnevno, tj. 100 do 300 l u laktaciji (šest do osam meseci), dok poljska (dobro hranjena) daje 2 do 3 l mleka dnevno, tj. oko 600 l za vreme laktacije (osam do deset meseci). Do sada zabeležen svetski rekord mlečnosti kod koze iznosi 3.026 l godišnje, što u odnosu na živu meru od najviše 50 kilograma čini šezdeset puta više od njene težine. Kod krava je najveći zabeleženi godišnji rekord mleka 20.491 kg, što na 700 kg žive mere krave čini oko 30 puta više od sopstvene težine.

Proizvodnja kozijeg mesa danas je u našoj zemlji skoro beznačajna u odnosu na druge domaće životinje, naročito zbog toga što je koza tipična životinja za mleko, mada ima i rasa pogodnih za tov. Naša domaća koza je mala i laka, uglavnom mršava, te daje male količine mesa koje je određenog ukusa i mirisa, naročito meso jarčeva, mada može da bude i bez mirisa, kao kod nekih azijskih rasa. Meso je žilavo i tvrdo i upotrebljava se u siromašnim predelima za sušenje i pravljenje pršute. Slabije je plodnosti, a ni količinski ne daje dovoljne količine mesa. Međutim, jareće meso, naročito na Balkanu, smatra se u mnogim predelima ukusnijim od jagnjećeg.

Kozija, a naročito jareća koža (chevreau), vrlo su kvalitetne za izradu finih kožnih predmeta (rukavice, dečije bundice, cipele i sl.), a nekada su korišćene za pravljenje mešina, gajdi i sl. Kozina, kostret ili puh koriste se za proizvodnju raznih tkanina, od najgrubljih (npr. pokrovaca, zobnica) do najfinijih (kašmirskih šalova). Neke rase se gaje specijalno zbog dlake (puha), npr. angorska i kašmirska koza, dok druge uopšte ne daju puh, a pošto im je dlaka kratka (sanska, egipatska) - ne šišaju se. Naša domaća koza obično ima dugu i grubu kozinu, dajući godišnje od 200 grama do jednog kilograma po grlu.

Odgajivanje koza različito je u raznim zemljama, zavisno od kulturnog stepena odgajivača, ekonomskih mogućnosti, klime, zemljišta i dr. Najstariji način gajenja bio je nomadski, a zatim polunomadski. Nomadi nisu imali svoje stalno mesto boravka, već su lutali sve vreme tražeći pašu svojim stadima. Za razliku od nomadskog, polunomadski način odgajivanja sastojao se u tome što su koze, zajedno s ovcama ili odvojeno, leti bile na planinskim ispašama, gde su se hranile travom, a po šumama i brstom, dok su zimi imale stalno mesto prebivanja, u nizini ili po selima, gde im je pripremana zimska ishrana, uglavnom gruba kabasta hrana, uz obavezan lisnik. Ovakav način odgajivanja bio je povezan s držanjem velikog broja koza, tj. njihovom slabom ishranom, naročito u zimsko doba. Takav opsežan način odgajivanja povlačio je za sobom i relativno malu produkciju. Danas skoro da ne postoji u Evropi, a može da se nađe u nekim azijskim i afričkim zemljama.

 

M.Volčević

Septembar 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 545.