Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: PROIZVODNJA BUKOVAČE (2)

Mnogi proizvođači ne označavaju datum proizvodnje i posle dužeg skladištenja ne zna se tačno koliko je micelija stara

Retko se dešava da se posle kupovine micelije seme odmah koristi za inokulaciju. Uglavnom se ostavi nekoliko dana do upotrebe. Međutim, mnogi proizvođači ne označavaju datum proizvodnje i posle dužeg skladištenja ne zna se tačno koliko je micelija stara. Zato je pre upotrebe semena poželjno da se uradi kontrola kvaliteta

Tegla od 700 mililitara se dobro opere, a zatim se jedna ili dve kafene kašike micelije čistim rukama razmrve i stave na dno tegle. Ako je seme u kesici, ona se zaseče na sredini i uzme se micelija. Ukoliko je seme u boci, ona se otvori i izvadi se jedna kašičica micelije sa 3 do 4 centimetara dubine, jer gornji sloj može da bude suvlji i nezarastao micelijom (to nije znak lošeg kvaliteta). Ovakva zrna mogu da daju lažnu reakciju tokom probe, tj. iz njih neće nići “bela brada“. Zrna na dnu tegle se malo isprskaju vodom (samo nekoliko kapi), ali ne smeju da budu u vodi. Tegla se pokrije listom papira.

Posle dva-tri dana iz zrna se pojavljuju sitne bele niti – “bela brada“. U početku su niti manje od pola milimetra, ali mogu da se vide. Posle četiri do pet dana već mogu da dostignu 1 cm. To je micelija (hifa-niti) koja je iznikla, izrasla iz ćelija (micelija bukovače) koje su bile na površini ili u unutrašnjosti zrna žitarica. Ako se posle tri dana ne vidi nikakva promena na zrnima, seme je staro i nije za upotrebu. Nije od velikog značaja ako ponegde neko zrno, istovremeno s pojavom belih niti, pozeleni (uplesnavi). Ako se prilikom mrvljenja micelije nije videla zelena plesan na zrnima, do zaraze je došlo prilikom mrvljenja ili kasnije.

Kada se micelija ostavi na sobnoj temperaturi, čak i na oko 5 Celzijusovih stepeni, vremenom mogu da se pojave počeci plodova u bocama i kesicama (čvrsti beli čvorići). Micelija treba što pre da se upotrebi za inokulaciju supstrata. U čvoriće se ugrađuje gotova hrana iz micelije i postepeno slabi moć regeneracije semena (sposobnost ispuštanja niti, “brade“). Ovakva micelija uvek treba da se isproba na opisan način, i ako se posle tri dana pojave bele niti, može da se koristi.

Kontrolom kvaliteta izbegava se uzaludan rad. Ako tokom stajanja micelija na nekim mestima postane žućkasta ili žućkastosmeđa, to se smatra uobijačenim.

 

Mrvljenje i prskanje vodom

Supstrat može da se inokulira na dobro opranom betonu, ali je bolje na foliji. Može da se koristi čak i kada koja se ne upotrebljava (dečija plastična kada). Beton, folija, kada i posude operu se nekim dezinfekcionim sredstvima za domaćinstvo (“asepsol“, “betadin“), zatim rastvorom formalina (0,5 odsto) ili natrijum-hipohlorita (varikina, 5 odsto). Micelije iz boca i kesica vade se čistim rukama i razmrve se u čistoj posudi, da se zrna odvoje.

Micelija može da se razmrvi u većoj posudi 8 do 12 sati pre inokulacije. Malom prskalicom za vodu maglasto se isprskaju zrna, tek toliko da dobiju malo vlage, ali voda s njih ne sme da curi ili da je bude na dnu posude. Posuda se pokrije većom čistom salvetom. Prednost ranijeg razmrvljavanja (prestartovanja) je u tome što će 8 do 12 sati ranije početi biohemijski procesi za brži rast hifa-niti. Tako će micelija lakše i brže prorasti supstrat i savladati štetne mikroorganizme.

S obzirom na to da su posle prestartovanja ređe zaraze supstrata, kao i neočekivane infekcije, postoji nada za veći prinos. Merenje ne mora da bude savršeno (koristi se kućna vaga). Na primer, nije greška ako se jednom na 30 kilograma podloge ostavi 3 litra micelije, a drugi put na 33 kg podloge ista količina semena bukovače.

 

Unošenje u podlogu

Jedan sloj sipa se na foliju. Na to se stavi sloj razmrvljene micelije, zatim se opet sipaju slojevi supstrata i micelije itd. Na kraju se gomila dobro izmeša čistom lopaticom ili rukama. Svaki deo gomile dobro se rastrese, da bi i tokom vlaženja i termičke obrade zgrudvana slama bila rastresena. Ova faza rada je veoma važna. Svaki deo supstrata mora ponovo da dobije dovoljno vazduha. Na komadićima podloge svuda su u ogromnom brojuzaštitni mikroorganizmi, koji se brzo razmnožavaju jedino u prisustvu vazduha.

U zgrudvanoj slami ubrzo dolazi do nedostatka kiseonika. Zato u metabolizmu zaštitnih bakterija dolazi do promene - stvaraju energiju za svoje životne procese anaerobnom glikolizom (razgradnja glukoze bez kiseonika). Tokom ovakve razgradnje, stvara se mnogo kiselina i u supstratu dolazi do poremećaja kiselo-bazne ravnoteže - podloga postaje kisela. Ako je rN vrednost manja od 5,4, micelija (zgrudvani deo podloge) neće moći da raste. Ona čak sprečava prodor kiseonika i u druge delove supstrata.

 

Izbegavati inokulaciju u slojevima

Najčešće je opisana inokulacija u slojevima - u najlonski džak stavlja se vlažan sloj supstrata, na njega malo micelije, zatim opet sloj podloge, pa sloj micelije i tako sve do vrha džaka. Podloga se dobro nabije u vreće koje se zavežu.

Loša strana ove metode je u tome što na sredini slojeva supstrata neretko dolazi do pojave plesni. Ako je razdaljina među slojevima micelije 10 cm ili više, da bi se izrasle hifa-niti spojile treba da prođe više od šest dana, a za to vreme spore plesni mogu da isklijaju i slobodno da se razvijaju. Ako se micelija dobro izmeša s podlogom i stavlja u džakove, hifa-niti će se brzo spajati, jer zrna žitarice nisu međusobno na velikom razmaku. Micelija neće potpuno prorasti supstrat za šest dana, ali će svuda biti hifa-niti, koje svojim metabolitima sprečavaju razvitak plesni.

Od trenutka inokulacije podloge počinje prava borba između štetnih mikroorganizama (koji su preživeli termičku obradu) i micelije, da bi zavladali hranljivom podlogom. Micelije ima znatno više nego štetnih organizama i zato ima velike mogućnosti da zavlada, da brzo proraste supstrat. Ako ima više micelije, prorastanje je sigurnije. Dvadeset litara micelije na 100 kg podloge za sedam do deset dana potpuno će prorasti supstrat.

Seme bukovače nije jeftino, čak i ako ga odgajivač gljiva za svoje potrebe sam proizvodi. Zato se za inokulaciju 100 kg podloge ne koristi više od 10 do 12 l micelije. Ne valja ni previše smanjiti količinu, jer prorastanje podloge, i pored najbolje termičke obrade, postaje nesigurno. Čak ni u industrijskom gajenju bukovače ne koristi se manje od 2 do 3 l semena na 100 kg supstrata.

 

Podlogu i miceliju što bolje izmešati

Postoji više načina inokulacije, ali najsigurnijim se pokazalo dobro mešanje semena s podlogom (ručno, mašinski). Može se mešati i mešalicom za beton.

Ako se primenjuje metoda namakanja, kada se supstrat brzo rashladi posle termičke obrade, koristi se 1/20 zapreminskog dela semena, tj. 10 l ili 5 kg micelije na 100 kg podloge. Ukoliko se posle namakanja podloga ostavi da fermentiše 24 do 48 sati (razmnožavaju se bakterije), ako se upotrebljava bakterijska suspenzija ili se supstrat pari na 100 stepeni, koristi se od 1/30 do 1/40 zapreminskog dela micelije, što je 2,5 do 3 kg, tj. 5 do 6 l micelije.

Količina kupljene micelije može da se utrostruči u kućnoj laboratoriji. Tada se upotrebljava 12 l micelije (na podlozi) na 100 kg supstrata, a 10 do 12 l kada je u pitanju aktivna micelija. Njena upotreba iziskuje mnogo iskustva i zato se ne preporučuje za početnike. Zbog mogućih zaraza, velik je rizik u proizvodnji i kupljena micelija može da propadne ili da se prenese neka zaraza, što ne daje dobre rezultate.

 

M.Volčević

Februar 2018.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 550.