Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: POPRAVKA I NAVODNJAVANJE ZEMLJIŠTA

Od svih naših tipova zemljišta, svojstva kulturnog i normalnog ima samo černozem, a u izvesnim slučajevima i naplavnice

Od svih naših tipova zemljišta, svojstva kulturnog i normalnog ima samo černozem, a u izvesnim slučajevima i naplavnice. Svi drugi tipovi u manjoj ili većoj meri odstupaju od kulturnog, te moraju da se poprave i prevedu u normalno i tako učine pogodnim za gajenje biljaka. Ovo popravljanje – melioracija zemljišta, u zavisnosti od karaktera nenormalnosti, postiže se kalcifikacijom, humizacijom, fosfatizacijom, odvodnjavanjem, navodnjavanjem i zaštitom od poplava.

 

Ispitivanje

 

Kopaju se tzv. pedološke jame od 80 x 150 centimetara, a do dubine na kojoj se pojavljuje matični supstrat. Prilikom kopanja, jedna od užih strana jame odseca se vertikalno, a na užoj strani ostavljaju se stepenice za silazak u nju. Kada je jama gotova, prvo se opišu spoljni uslovi (reljef, ekspozicija, nagib, nadmorska visina, biljni pokrivač, dubina podzemne vode i dr.), a zatim osobine profila (sklop, boja i sastav horizonta, struktura veličina i oblik agregata, umeci i dr.).

Uzimanje uzoraka zemljišta za ispitivanje - najpre se utvrđuje veličina površine zemljišta od kojeg će se uzeti uzorak, a zatim ujednačenost njegovog sastava i porasta biljaka. Ako je zemljište različitog sastava, onda se pojedini delovi ispituju odvojeno. Ako je ujednačeno (isti tip), onda se sa jednog, dva ili čak i tri hektara uzima samo jedan uzorak. Uzima se sa 10-15 mesta, gde se ašovom iskopa zemlja do dubine na kojoj se zemljište obrađuje. Sa svakog mesta uzima se oko 100 grama zemlje. Zatim se pristupa mešanju i odbacuje se kamenje, žile itd. Mesta s kojih se uzorak zemlje uzima trebalo bi da budu ravnomerno raspoređena i da se sa svakog mesta uzme podjednaka količina. Uzorak se označava brojem ili imenom potesa. Vlažna zemlja se suši rasprostiranjem na vazduhu (ne sme da se suši na pećima). Prilikom slanja uzoraka laboratorijama za ispitivanje (poljoprivrednim stanicama, institutima ili fakultetima) neophodno je da se sačuvaju oznake uzoraka da bi rezultati mogli tačno da se iskoriste. Smatra se da je dovoljno svake treće godine da se ispituje sadržaj azota, fosfora i kalijuma.

Utvrđivanje sadržaja kreča određuje se prema boji zemljišta. Ako je opodzoljeni sloj prilikom kopanja jame (profila) debeo 10 cm i više s jasno izraženom svetlom (otvoreno-pepeljastom) bojom, znači da je ono kiselo i da mu je potreban kreč. Ako je sloj manje debljine (do 5 cm), a ima žućkastu ili zatvoreniju boju, zemljište ima dovoljno kreča i nema veliku potrebu za kalcifikacijom.

Ako se prilikom dodavanja sone kiseline grudvici zemlje ne pojavljuju mehurići, niti se grudva zemlje uopšte peni, zemljište oskudeva u kreču. Za ovu svrhu uzima se do 5 g prosušene zemlje, stavi se u neki sud i zatim polije sonom kiselinom, tako da se ona natopi. Posle toga se posmatra da li će penušati.

Upotreba lakmusove hartije - kad plava lakmusova hartija u dodiru s vlažnom grudvicom zemlje pocrveni, zemljište je kiselo i u njemu nema dovoljno kreča. Ako hartija poplavi, zemljište ima dovoljno kreča.

Pomoću pehametra - isitni se nekoliko grudvica zemlje mala količina se stavi u okruglo udubljenje na pehametru. Zatim se iz posebne flašice kane nekoliko kapi tzv. univerzalnog indikatora, tako da cela količina zemlje ogrezne u njemu. Pomoću staklenog štapića se izmeša u indikatoru i ostavi da stoji pet minuta. Posle toga pehametar se nagne na stranu, tako da obojena tečnost teče iz okruglog udubljenja u kanalić. Zatim se posmatra boja tečnosti i upoređuje sa skalom na pehametru i utvrđuje se kojoj boji odgovara. Broj odgovarajuće boje na skali je pH vrednost - ako je manji od 7, znači da je zemljište kiselo, a ako je veći, onda je alkalno. Zemljište s rN vrednostima 6 i manjih oskudevaju u kreču i neophodna im je kalcifikacija.

Prema biljkama - siguran znak da zemljište oskudeva u kreču je pojava izvesnih korovskih biljaka, kao što su vresak i bujal. Ukoliko se one na nekim površinama pojavljuju u većem obimu u zajednici, zemljište je siromašno krečom. Na kiselim zemljištima često se pojavljuju i veliki i mali kiseljak, petolisna srčenika, rosulja, kolenika, pitomi kesten i rastavić. Na onima koja sadrže dovoljno kreča, najčešće rastu bokvica, mali mleč, uspravni vlasen, burjan-aptovina, kadulja, ivančica, podbel, češljasti različak i crni kukurek.

I po boji vode u odvodima kanala mogu da se dobiju približno tačni podaci. Na primer, ako je boja tamnija, a potiče od gvožđevitih soli, zemljište oskudeva u kreču i zahteva kalcifikaciju.

 

M.Volčević

Jun 2017.

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 542.