Dobro jutro

Revija za poljoprivrednike i ljubitelje prirode

TEMA BROJA: BOROVNICA, RIBIZLA I OGROZD

Borovnica je biljka budućnosti, a u Srbiji, koja je idealna za njen uzgoj, zasađena je na svega oko 100 hektara

Borovnica je biljka budućnosti, a u Srbiji, koja je idealna za njen uzgoj, zasađena je na svega oko 100 hektara, što je vrlo malo, verovatno zbog visokih početnih ulaganja. Za podizanje jednog hektara potrebno je 25.000 do 30.000 evra do pete godine, kada dostiže pun rod. Uprkos tome, borovnica samu sebe otplaćuje i u narednih četrdeset godina donosi samo dobit. Otkupna cena po kilogramu je 5 evra, a s jednog hekatra dobije se oko 10.000 kg. Jedan kilogram borovnice je 1.700 dinara. Ona koja je doneta iz Amerike pre dvadeset godina dala je najbolje prinose.

Obič­na bo­rov­ni­ca, čr­ni­ca, ku­pi­na­ča ili cr­na ja­go­da (V. myrtil­lus L.) je li­sto­pad­ni žbu­n, od 20 do 30 centimetara visok. Ra­sprostranjena je u srednjoj, sever­noj i is­toč­noj Evro­pi, u vi­so­kim pre­de­li­ma Špa­ni­je, se­ver­noj i srednjoj Ita­li­ji i na Bal­kan­skom po­lu­o­str­vu. U Al­pi­ma i na Kav­ka­zu uspeva do 3.000 metara. Kod nas je ima u bo­ro­vim, smrče­vim i bu­ko­vim šu­ma­ma. Kao aci­do­fil­na bilj­ka do­bro uspe­va na sva­kom kiselom, podzola­stom ze­mljištu i na al­pij­skim rend­zi­na­ma (pH 3,4–5,8). Na kreč­nom tlu uspe­va sa­mo ako ima do­vo­ljan sloj ki­se­log hu­mu­sa. Umno­ža­va se pod­zem­nim iz­dan­ci­ma iz korena. Mla­de gran­či­ce su ze­le­ne, iz­ra­zi­to ugla­ste. Listovi su oval­no­e­lip­tč­ni i svetlozeleni, do 3 cm dužine. Kru­nič­ni li­sto­vi su okru­gla­sto­ča­ša­sti, zelenkasto­be­li ili cr­ven­ka­sti. Cve­to­vi se pojavljuju na krat­kim pe­teljka­ma u pazu­hu listova u maju i junu, a sazrevaju od ju­na do av­gu­sta. Plod je okru­gla bo­bi­ca, veličine od 5 do 10 milimetara, tam­no­pla­vi­ča­sta, pokrivena siv­ka­stim pe­pelj­kom. Ima tan­ku po­ko­ži­cu, soč­no kiselkastoslatko i aro­ma­tič­no me­so. Obiluje or­gan­skim ki­se­li­nama, mi­ne­ral­nim ma­te­ri­jama, ta­ni­nima i bo­jama. Plo­do­vi se konzumiraju kao sve­že i osušeno voće, ili se pre­ra­đu­ju u so­ko­ve, kom­po­te i mar­me­la­du. Sve­ža borov­ni­ca se iz­vo­zi u Au­stri­ju, Švaj­car­sku, Ne­mač­ku i Ve­li­ku Brita­ni­ju. Prinos od ber­be u Ne­mač­koj iz­no­si 12.000 tona go­di­šnje - od to­ga se 85 do 90 odsto upotreblja­va u svežem sta­nju, a ostatak se pre­ra­đu­je u so­ko­ve i vi­no.

Stan­dard­na am­ba­la­ža za iz­voz bo­rov­ni­ce je ma­li plato sa 3 do 3,5 kg ne­to sa­dr­ži­ne. U Ne­mač­koj, iz bavar­skih šu­ma, za njihov prevoz ovlašćen je ”Heidelbeer-Ex­press” i transportuje ih u prav­cu Hambur­ga i An­ver­sa, oda­kle se ro­ba pre­to­va­ru­je za Švedsku i Engle­sku.

 

M.Volčević

Avgust 2017

 

Više pročitajte u novinama ili elektronskom izdanju broja 544.